Property Lending Barometer predstavlja sveobuhvatno istraživanje usmereno na kreditiranje u realnom sektoru, koje KPMG redovno sprovodi od 2010. godine. Istraživanje pruža dragocene uvide u trendove, prakse i razvoj finansiranja nekretnina u regionu. Njegovi nalazi zasnovani su na odgovorima predstavnika banaka, prikupljenim putem kombinacije strukturisanih onlajn upitnika i detaljnih intervjua – uživo ili putem virtuelnih sastanaka.
Analizom kvantitativnih i kvalitativnih podataka, Property Lending Barometer pruža detaljan pregled tržišne dinamike, obrazaca kreditiranja i novih prilika, čineći ga ključnom referencom za finansijske institucije, investitore i druge zainteresovane strane u sektoru finansiranja nekretnina.
16. izdanje istraživanja “Property Lending Barometer
Banke u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) su spremnije da finansiraju izgradnju poslovnih zgrada u odnosu na prethodnu godinu. Preko 66% bankara očekuje da će njihovi portfoliji kredita za nekretnine rasti sledeće godine. Prilikom finansiranja nove gradnje, banke preferiraju stambene objekte, a ne industrijske i logističke objekte, kao što su to činile ranije. Ovo je prema 16. godišnjem istraživanju KPMG-a, u kojem je učestvovalo 47 finansijskih institucija iz devet zemalja CIE i u kome je, po prvi put, učestvovala i Austrija.
Prema istraživanju „Property Lending Barometer“, interesovanje za finansiranje izgradnje poslovnih zgrada je primetno poraslo među anketiranim bankama CIE. Udeo banaka za koje je kreditiranje u ovom segmentu važnije nego u prethodnoj godini porastao je na 36%. Prošle godine, 25% finansijskih institucija je izrazilo ovo mišljenje.
Tokom prošle godine, razlike u značaju koji se pridaje segmentu u pojedinačnim zemljama su se takođe smanjile. U većini njih, banke ga sada smatraju strateški važnim delom svog poslovanja.
U prva tri tromesečja ove godine, obim investicija u izgradnju poslovnih zgrada u Centralnoj i istočnoj Evropi dostigao je približno 7 milijardi evra. Prema projekcijama, ukupan obim za ovu godinu mogao bi da premaši prošlogodišnjih 8,8 milijardi evra do kraja godine, uglavnom zahvaljujući dešavanjima u Češkoj i Poljskoj.
Veći optimizam za budućnost
59% banaka je prijavilo povećanje prosečnog iznosa odobrenih kredita. Najkonzervativnije su finansijske institucije u Austriji, gde je samo 30% banaka potvrdilo povećanje prosečnog iznosa kredita.
Istovremeno, više od 66% svih anketiranih bankara veruje da će njihov portfolio kredita za komercijalne nekretnine dalje rasti u narednoj godini. Ovo je optimističniji izgled nego prošle godine, jer je 58% ispitanika delilo ovaj stav u 2024. godini.
Uslovi kreditiranja se nisu značajno promenili
Na nivou centralne i istočne Evrope, banke preferiraju stambene zgrade prilikom finansiranja nove gradnje, dok su ranije to bili industrijski i logistički objekti. Za maloprodajne projekte, finansijske institucije preferiraju maloprodajne parkove u odnosu na velike tržne centre. Hoteli i odmarališta privlače najmanje interesovanja u celom regionu. Mnoge banke izveštavaju da uopšte ne finansiraju takve građevinske projekte.
Pedeset jedan odsto finansijskih institucija prijavljuje iste kamatne marže kao prošle godine, dok nešto više od 40% banaka prijavljuje niže marže. Finansijske institucije u Češkoj i Slovačkoj imaju najniže marže na kredite za novogradnju i završene projekte, dok one u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji imaju najviše.
Veoma malo problematičnih kredita
Kreditni portfoliji anketiranih banaka ostaju u veoma dobrom stanju u celini. Prosečan udeo kredita bez problema porastao je sa 91% prošle godine na 93% na regionalnom nivou. Istovremeno, prosečan udeo kredita sa manjim problemima (kao što su tehnička kršenja bankarskih uslova) pao je sa 8% na 6%.
Češka se ističe sa skoro 100% udela kredita bez problema. Finansijske institucije u Poljskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Srbiji i Hrvatskoj takođe prijavljuju veoma visokokvalitetne portfolije (sa više od 90% neproblematičnih kredita i samo zanemarljivim udelom obezvređenih izloženosti). Bugarske banke kontinuirano smanjuju udeo nenaplativih kredita (sa 18% na 16%), ali ostaju sa najvećim udelom takvih kredita u centralnoj i istočnoj Evropi. Međutim, prema istraživanju, Austrija ih ima još više.
Oprezno usvajanje veštačke inteligencije
Upotreba veštačke inteligencije u aktivnostima kreditiranja izgradnje nekretnina se očigledno proširila ove godine, ali uglavnom uz dozu opreza, jer banke još uvek testiraju upotrebu veštačke inteligencije. Udeo banaka koje uopšte ne koriste veštačku inteligenciju pao je sa 69% prošle godine na 49%. Minimalnu upotrebu veštačke inteligencije prijavljuje 22% (u poređenju sa 14% prošle godine), a umerenu upotrebu 14% finansijskih institucija (prošle godine ovaj odgovor nije bio među opcijama). Preostalih 15% banaka implementira veštačku inteligenciju ili se sprema da to učini.
Anketirani bankari identifikovali su Mađarsku i Poljsku kao lidere u veštačkoj inteligenciji. Češka, Hrvatska i Slovenija se odlučuju za usvajanje koje je postepeno i ograničeno. Banke najčešće koriste veštačku inteligenciju za povećanje produktivnosti i za funkcije podrške (Excel, početni nacrti teksta, rezimei dokumenata), a manje kao alat u samom procesu kreditiranja. Generalno, implementaciju veštačke inteligencije usporava i veliko opterećenje IT timova, koji istovremeno moraju da se nose sa strožim propisima o sajber bezbednosti (standardi DORA i NIS2).
Austrija najstroža u ESG-u
Približno polovina banaka izveštava o sve većem fokusu na ESG (životna sredina, društvo i upravljanje), ali istovremeno se udvostručio udeo odgovora koji navode da je pažnja posvećena ESG-u ostala nepromenjena.
Austrija se ističe po mnogo strožijim zahtevima u pogledu ESG standarda. U centralnoj i istočnoj Evropi, nešto više od 40% banaka je odbilo finansiranje zbog nepoštovanja ESG-a u poslednjih 12 meseci, ali u Austriji je ova brojka preko 80%.
„Uslovi finansiranja su ostali selektivni, ali stabilni u Srbiji. Banke nastavljaju da favorizuju visoko kotirane nekretnine i iskusne investitore, sa sve većim fokusom na poštovanje ESG standarda i na instrumente zelenog finansiranja. Zeleni krediti i obveznice postaju sve značajniji kako održivost postaje centralni faktor u finansiranju projekata. Dok je kreditiranje velikih komercijalnih projekata oprezno optimistično, zajmodavci pažljivo vrše procenu rizika u svetlu makroekonomskih i geopolitičkih pritisaka“, rekla je Sanja Kočović, partnerka u KPMG u Srbiji.
O istraživanju
Od 2010. godine KPMG godišnje sprovodi istraživanje o finansiranju izgradnje poslovnih objekata pod nazivom „Barometar kreditiranja nekretnina“. Ove godine učestvovalo je 47 vodećih finansijskih institucija iz Bugarske, Hrvatske, Češke, Mađarske, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovačke, Slovenije i, nedavno, Austrije, koja je uključena kao referentno tržište za region Centralne i Istočne Evrope. Kancelarije KPMG u ovim zemljama sprovele su onlajn ankete i lične intervjue. Prikupljanje podataka obavljeno je u oktobru i novembru.
