Evropska komisija (Komisija) je u julu 2021. predstavila predlog izmene Uredbe (EU) 2019/631 o strožijim standardima emisije CO2 za nova putnička vozila i laka motorna vozila (kombiji) (izmenjena Uredba), zajedno sa još 13 zakonodavnih predloga pod okvirom Fit for 55, sa ciljem usklađivanja važećih zakonodavstava EU sa ciljem za 2030. smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% u odnosu na nivo iz 1990. i ambicijom za 2050. godinu.
Dana 27. oktobra 2022, Savet Evropske unije i Evropski parlament postigli su privremeni politički dogovor o izmenjenoj Uredbi, što praktično zabranjuje prodaju novih automobila i kombija na benzin i dizel od 2035. Parlament i Savet formalno su usvojili privremeni dogovor 14. februara, odnosno 28. marta 2023, čime je izmenjena Uredba postala jedna od samo tri zakonodavna predloga Fit for 55 koja su dostigla poslednji korak zakonodavnog procesa.
Izmenjena Uredba će sada biti objavljena u Službenom listu EU i stupa na snagu 20. dan nakon objavljivanja.
Odredište: Nulta emisija
Iako su obavezni standardi emisije CO2 za sva nova putnička vozila već uvedeni u EU 2009. godine, cilj izmenjene Uredbe je da EU pređe na mobilnost sa nultom emisijom, zahtevajući 100% smanjenje emisije za sve nove automobile i kombije do 2035. godine. To znači da sva nova vozila ili kombiji koji se plasiraju na tržište EU od 2035, bilo da su proizvedeni u EU ili uvezeni, moraju biti vozila sa nultom emisijom. Izmenjena Uredba, međutim, pominje i e-goriva, pri čemu će Komisija podneti predlog za omogućavanje registracije vozila koja koriste isključivo CO2-neutralna goriva (npr. vozila sa motorima na sagorevanje mogu se plasirati na tržište dok koriste e-goriva) nakon 2035, u skladu sa zakonodavstvom EU.
Formalno usvajanje izmenjene Uredbe donosi sledeće ciljeve:
55% smanjenje CO2 emisija za nova putnička vozila i 50% smanjenje za nove kombije do 2030, u odnosu na nivo iz 2021; i
100% smanjenje CO2 emisija za nova putnička vozila i kombije do 2035.
Sekundarni cilj izmenjene Uredbe je smanjenje troškova posedovanja za potrošače, što prati povećanje ponude modela vozila sa nultom emisijom. Treći cilj je podsticanje inovacija u tehnologijama sa nultom emisijom, čime se EU automobilska industrija postavlja kao tehnološki lider u globalnom prelasku ka mobilnosti bez emisija. Očekuje se da će ove mere imati dodatne koristi u vidu povećanja energetske efikasnosti i energetske sigurnosti.
Put napred, sa kontrolnim tačkama
Komisija će do 2025. razviti zajedničku metodologiju EU za procenu celokupnog životnog ciklusa CO2 emisija novih automobila i kombija, kao i goriva i energije koje ova vozila koriste. Proizvođači mogu, na osnovu ove metodologije, dobrovoljno izveštavati Komisiju o emisijama životnog ciklusa novih vozila koja plasiraju na tržište.
Godine 2026, Komisija će pregledati i oceniti napredak prema cilju od 100% smanjenja emisija do 2035, uključujući utvrđivanje da li je potrebno revidirati postavljene ciljeve, uzimajući u obzir tehnološki razvoj i potrebu za socijalno pravednim prelaskom ka nultim emisijama.
Trenutno postoji mehanizam podsticaja za vozila sa nultom i niskom emisijom, pri čemu proizvođači koji ispune određene standarde prodaje ovih vozila posle 2025. mogu imati ublažene ciljeve CO2. Izmenjena Uredba predviđa ukidanje ovog podsticaja od 2030.
Dodatno, iako proizvođači mogu dobiti emisione kredite za ekoinovacije koje verifikovano smanjuju CO2 emisije na putu, plafon za ove kredite biće smanjen sa trenutnih 7g/km godišnje na 4g/km godišnje od 2030. do 2034.
Kako bi se izbegli mogući poremećaji tržišta, proizvođači u EU odgovorni za male proizvodne količine mogu dobiti izuzeće od specifičnih ciljeva emisija do kraja 2035, dok proizvođači sa manje od 1.000 registracija novih vozila godišnje i dalje ostaju izuzeti.
Adekvano finansiranje za pravedan zeleni prelazak
Paket Fit for 55 je putanja ka postizanju klimatskih ciljeva EU prema Evropskom zelenom dogovoru. Kako bi se osiguralo da članice EU pređu sa visokougljenične na niskougljeničnu ekonomiju bez smanjenja prosperiteta, postoji niz mehanizama finansiranja ukupne vrednosti preko 1 trilion EUR, koji olakšavaju i finansiraju EU Zeleni dogovor i osiguravaju pravedan i inkluzivan prelazak.
Ne postoji izuzetak kada je primena ovog principa u pitanju u automobilskoj industriji. Dok konačan tekst još nije dostupan, privremeni dogovor navodi:
"Gde je prikladno, finansijska podrška treba da se razmotri na nivou EU i država članica kako bi se privukla privatna ulaganja, uključujući putem Evropskog socijalnog fonda Plus, Fonda za pravedan prelazak, Fonda za inovacije, Mehanizma za oporavak i otpornost i drugih instrumenata Višegodišnjeg finansijskog okvira i Next Generation EU, u skladu sa pravilima državne pomoći."
Ovaj okvir podržava i izjava Evropskog parlamenta, prema kojoj postojeće EU finansiranje treba kanalizovati ne samo prema vozilima sa nultom emisijom i povezanim tehnologijama, već i prema malim i srednjim preduzećima u automobilskoj industriji i ranjivim regionima i zajednicama.
Komplementarni regulatorni okviri za elektromobilnost
Da bi se postigli ciljevi iz izmenjene Uredbe, nije dovoljno samo zakonodavno obezbediti ponudu vozila sa nultom emisijom do 2035. Podržavajuća infrastruktura je takođe neophodna. Komisija je predložila sledeće mehanizme iz paketa Fit for 55:
Uredba o infrastrukturi alternativnih goriva (AFIR) – obezbeđuje javnu infrastrukturu za punjenje i snabdevanje vozila sa nultom emisijom;
Revizija Direktive o energetskoj efikasnosti zgrada – podržava uvođenje električnih vozila i uvodi zahteve za infrastrukturu za punjenje u privatnim objektima;
Revidovani EU sistem trgovine emisijama (ETS) – kreira zaseban ETS za sektor drumskog transporta;
Revidirana Direktiva o obnovljivoj energiji – postavlja veće ciljeve za obnovljive izvore u transportu;
Revidirana Uredba o podeli napora (Effort Sharing Regulation) – postavlja nacionalne ciljeve za smanjenje emisija u drumskom transportu;
Revizija Direktive o energetskoj efikasnosti – zahteva efikasnije korišćenje energije i omogućava uvođenje mera u transportu za postizanje obaveza;
Revidirana Direktiva o energetskom oporezivanju – određuje minimalne akcize za energente i uvodi jednako oporezivanje prema energetskoj vrednosti i ekološkom otisku, sa najnižim stopama za električnu energiju, zeleni vodonik i napredna bio-goriva.
Da bi se ubrzao prelazak na zelenu energiju i odgovorio na krizne cene energije, EU je 22. marta 2022. objavila REPowerEU plan, koji nadograđuje i pojačava predloge Fit for 55 paketa. Konkretno za autoindustriju, REPowerEU podstiče dodatne poreske mere, kao što su smanjenja i oslobađanja od poreza za kupovinu i korišćenje električnih i vodoničnih vozila.
Potreba za većim kapacitetom mreže zbog rasta mreže punionica za električna vozila rešava se kroz reviziju Direktive o dizajnu elektroenergetskog tržišta, koja doprinosi stvaranju povoljnih uslova za električna vozila i efikasnu integraciju punjenja u mrežu.
Uticaji: Automobilska industrija i šire
Jedan od najočiglednijih direktnih uticaja osećaće proizvođači i uvoznici vozila u EU, jer od 2035. sva nova vozila moraju biti sa nultom emisijom. Za proizvođače i dobavljače delova to može značiti potpunu obnovu proizvodnih linija, restrukturiranje lanca snabdevanja i investicije u nove tehnologije i R&D.
Očekuje se da će i kompanije iz trećih zemalja koje snabdevaju EU tržište biti pogođene, jer će verovatno izgubiti tržišni udeo ako se ne prilagode zahtevima za vozila sa nultom emisijom.
Takođe, kompanije će morati da obezbede dovoljnu infrastrukturu za punjenje za zaposlene, dok novi učesnici na tržištu mogu steći konkurentsku prednost kao prvi koji se prilagođavaju.
Pored sektora drumskog transporta, prelazak sa fosilnih goriva otvara tržišne prilike za sektor obnovljive energije. Nulta emisija mobilnosti zahteva da vozila i energija budu ugljenično neutralni, uključujući i proizvodnju litijum-jonskih baterija.
Rudarska industrija će takođe biti pogođena, jer će se povećati potražnja za sirovinama kao što su nikal za hibridna vozila i litijum za električna vozila.
Sledeći koraci
Kompanije bi već sada trebalo da uspostave jasne strategije tranzicije i pripreme se za adaptaciju na nadolazeće promene kako bi se postigao dugoročni cilj nulte emisije. Ovo uključuje analizu lanaca snabdevanja, sklapanje novih partnerstava, istraživanje dostupnih grantova i podsticaja i određivanje budućih potreba za finansiranjem.
Proizvođači vozila treba da pregledaju izmenjenu Uredbu (EU) 2019/631 čim konačan tekst bude objavljen i da analiziraju uticaje na svoju situaciju, uključujući strateške i ugovorne aranžmane.
Takođe, korisno je istražiti dostupne mehanizme finansiranja na nivou EU i država članica kako bi se ublažili troškovi tranzicije.
Kako KPMG profesionalci mogu pomoći
KPMG je razvio globalnu praksu za klimatske promene i dekarbonizaciju. Zajedno sa ESG timom za poreze i pravo, KPMG može pružiti strategije za klimatski rizik i dekarbonizaciju, od merenja emisija do implementacije, praćenja i izveštavanja.
KPMG stručnjaci mogu pomoći u merenju i kvantifikaciji rizika i prilika duž celog lanca snabdevanja, proceni uticaja na poslovanje, kao i savetovanju o finansiranju i investicijama u niskougljenične projekte.
Za više informacija, kontaktirajte jednog od KPMG profesionalaca.
