Koji je problem?
Prema IAS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“, kompanije su obavezne da na svaki izveštajni datum procene da li postoje indikacije da bi neka imovina ili jedinica koja generiše novčane tokove (CGU) mogla biti umanjena. Jedan od indikatora je značajna promena sa negativnim efektima u tehnološkom, tržišnom, ekonomskom ili pravnom okruženju u kojem kompanija posluje, koja se dogodila tokom perioda (ili će se dogoditi u bliskoj budućnosti). Prelazak na ekonomiju sa nižim emisijama ugljenika može izazvati takve negativne efekte. Stoga kompanija treba da uzme u obzir uticaj klimatskih faktora prilikom procene da li imovina ili CGU mogu biti umanjeni. [IAS 36.9, 12(b)]
Kompanija obično testira umanjenje vrednosti koristeći tehniku diskontovanih novčanih tokova (DCF) kako bi izračunala prihvatljivu vrednost imovine ili CGU. Klimatski faktori mogu značajno uticati na projekcije novčanih tokova korišćene u izračunavanju ove vrednosti.
Detaljnije objašnjenje
Kako klimatski faktori mogu uticati na projekcije novčanih tokova?
Klimatski rizici i prilike mogu uticati na očekivanja u vezi sa prihodima, troškovima (uključujući R&D) i kapitalnim izdacima na više načina, uključujući:
Ponašanje kupaca i dobavljača: Prihodi i rast mogu se promeniti kako se preferencije kupaca okreću od postojećih ne-ekoloških proizvoda ka održivim. Troškovi kompanije mogu takođe porasti ako dobavljači prenesu veće troškove.
Ponašanje investitora i kreditora: Kompanije sa većim izloženošću klimatskim rizicima mogu imati niži rast ako snose veće finansijske troškove ili postanu finansijski ograničene.
Vladine politike i zakonodavstvo: Uvođenje novih klimatskih politika može uticati na prihode ili operativne troškove, npr. porez na ugljenik.
Tehnološki razvoj: Nova zelena tehnologija može uticati na konkurentnost i zahtevati veće kapitalne izdatke za razvoj ili nabavku odgovarajuće tehnologije.
Fizički uticaji: Klimatske promene, uključujući ekstremne vremenske događaje, mogu povećati troškove osiguranja ili održavanja i ograničiti pogodne lokacije za rad.
Neke kompanije prepoznaju i prilike povezane sa klimom, npr. razvijanjem zelenih proizvoda ili planova za dekarbonizaciju mogu osvojiti nova tržišta ili poboljšati energetsku efikasnost.
Kako uključiti klimatske faktore u projekcije novčanih tokova?
Prilikom izračunavanja prihvatljive vrednosti (VIU ili FVLCD) korišćenjem DCF tehnike, kompanija mora razmotriti sledeće:
1. Razumna i podržana pretpostavka
Projekcije VIU odražavaju očekivane buduće novčane tokove i moguće varijacije u iznosu ili vremenu njihovog ostvarenja. Treba da budu zasnovane na razumnim i podržanim pretpostavkama koje predstavljaju najbolju procenu menadžmenta.
Važno je razmotriti kako klimatski faktori utiču na imovinu ili CGU.
Na primer, predviđanje uticaja budućeg klimatskog zakonodavstva (npr. porez na ugljenik) može se smatrati razumnom pretpostavkom ako zakon ide ka finalizaciji.
2. Pristup projekciji novčanih tokova
Tradicionalni pristup: koristi jednu projekciju novčanih tokova.
Pristup očekivanih novčanih tokova (ECF): koristi više verovatno ponderisanih projekcija.
Ako su negativni scenariji značajniji, ECF može bolje odraziti klimatske rizike.
3. Kapitalni izdaci
Projekcije VIU isključuju buduće kapitalne izdatke koji poboljšavaju imovinu pre nego što su izvršeni.
Uključuju kapitalne izdatke potrebne samo za održavanje performansi imovine.
Izdaci zbog klimatskih propisa ili održavanja moraju se proceniti kao održavanje ili poboljšanje.
FVLCD uključuje kapitalne izdatke u skladu sa perspektivom tržišnog učesnika.
4. Terminalna vrednost
Terminalna vrednost, koja odražava vrednost nakon eksplicitnog perioda, najviše je pogođena klimatskim faktorima.
Male promene u stopi rasta mogu značajno promeniti terminalnu vrednost.
Ako CGU nije otporna na klimatske rizike, stopa rasta može biti niska ili negativna.
U ekstremnim slučajevima, CGU može postati „stranded“ i terminalna vrednost možda nije prikladna.
5. Period projekcije
Maksimalni period projekcije za VIU je obično 5 godina, osim ako duži period može biti opravdan.
Ako CGU ne dostigne stabilno stanje, kompanija treba da razmotri kako prilagoditi terminalnu vrednost ili koristiti duži period projekcije.
Objavljivanje informacija (Disclosures)
IAS 36 zahteva objavljivanje događaja koji su doveli do priznavanja gubitka od umanjenja vrednosti, uključujući klimatske zakone koji značajno utiču na troškove.
Kod testiranja goodwill-a i neodređene imovine, kompanija mora objaviti ključne pretpostavke i pristup menadžmenta, uključujući osetljivost (sensitivity disclosures) na promene ključnih pretpostavki (npr. diskontna stopa, stopa rasta).
Za ostalu imovinu, objavljivanje pretpostavki nije obavezno, ali može biti potrebno ako su klimatski faktori materijalni.
Kompanija takođe objavljuje značajne procene i sudove menadžmenta, npr. da li kapitalni izdaci zbog klimatskih faktora predstavljaju održavanje ili poboljšanje.
Povezanost izveštaja
Važno je povezati nefinansijsko izveštavanje i finansijsko izveštavanje.
Pretpostavke u prednjem delu godišnjeg izveštaja (npr. plan prelaska na nisku emisiju ugljenika) treba da budu u skladu sa finansijskim izveštajima.
Ako postoje razlike, potrebno je objasniti ključne razlike i razloge.
Regulatorna očekivanja
Klimatske informacije su u fokusu regulatora, npr. ESMA je objavila izveštaj o klimatskim objavama u 2022. godini.
Regulatori očekuju da kompanije razmotre ove smernice prilikom objavljivanja informacija i testiranja umanjenja vrednosti nefinansijske imovine.
Radnje koje menadžment treba da preduzme sada:
Da li projekcije novčanih tokova odražavaju potencijalni uticaj klimatskih faktora?
Da li su pretpostavke u projekcijama u skladu sa strategijom kompanije i klimatskim informacijama iz drugih delova izveštaja?
Da li su obezbeđena odgovarajuća objavljivanja o značajnim sudovima, pretpostavkama i procenama korišćenim za izračunavanje prihvatljive vrednosti?
