Koji je problem?
Prema IFRS 9 Finansijski instrumenti, očekivani gubici od kreditnog rizika (ECL) zasnivaju se na razumnim i podržanim informacijama koje su dostupne bez neprimerenih troškova ili napora na dan izveštavanja. Ovo uključuje informacije o specifičnim atributima zajmoprimca, prošlim događajima, trenutnim uslovima i predviđanjima budućih ekonomskih uslova.
Tipično, merenje očekivanih gubitaka od kreditnog rizika počinje procenom specifičnog rizika zajmoprimca (idiosinkratični rizik) prilagođenog rizicima koje postavlja šire makroekonomsko okruženje (sistemski rizik). [IFRS 9 B5.5.52, Insights 7.8.230]
S druge strane, rizici povezani sa klimom generalno se dele u dve glavne kategorije:
fizički rizici (npr. rizici nastali zbog učestalijih/težih vremenskih nepogoda ili gubitka morske raznovrsnosti); i
rizici tranzicije (npr. rizici povezani sa prelaskom na ekonomiju sa manjom emisijom ugljen-dioksida i manjim zagađenjem).
Rizici povezani sa klimom mogu uticati na očekivane novčane tokove od kredita i, shodno tome, na izloženost zajmodavca gubicima od kredita. Specifični atributi zajmoprimca, fizički rizici i rizici tranzicije, pojedinačno ili u kombinaciji, mogu uticati na očekivane novčane tokove, kao i na opseg potencijalnih budućih ekonomskih scenarija razmatranih pri merenju ECL. [IFRS 9.5.5.17(a), Insights 7.8.238]
Detaljnije objašnjenje
U ovom trenutku, uticaj klimatskih rizika na ECL varira u zavisnosti od njihove očekivane ozbiljnosti i vremenskog okvira, direktnog i indirektnog uticaja na zajmoprimca i portfelj zajmodavca, kao i trajanja portfelja kredita. Iako se očekuje da će najznačajniji efekti klimatskih promena nastupiti na srednji do duži rok, pažljivo razmatranje uticaja na ECL korišćenjem razumnih i podržanih informacija i kontinuirano praćenje su opravdani. Ako bi brzina i obim klimatskih rizika naglo porasli, uticaji bi mogli postati značajni vrlo brzo.
Merenje ECL
Merenje ECL može biti pogođeno specifičnim klimatskim rizicima zajmoprimca. Na primer, zajmoprimac može pretrpeti štetu od fizičkih rizika kao što su požari ili poplave, što može negativno uticati na njegovu sposobnost otplate kredita. Vrednost bilo kog osnovnog kolaterala može biti umanjena ovakvim događajima – tj. može biti oštećen ili uništen, ili mu je smanjena dostupnost ili osiguranje. [IFRS 9.A, B5.5.55, Insights 7.8.240]
Rizici tranzicije mogu uticati na zajmoprimce čije poslovne strategije budu značajno narušene, što dovodi do viših troškova poslovanja i smanjene profitabilnosti, povećane zastarelosti proizvoda, potencijalnih nepokretnih ili „zaglavljених“ sredstava i gubitka tržišne kapitalizacije – što sve može uticati na verovatnoću neizvršenja obaveza (PD) i gubitak u slučaju neizvršenja (LGD). Uticaji na ECL zavise od vremenskog okvira i ozbiljnosti ovih promena u odnosu na period izloženosti zajmodavca. Stoga, zajmodavac mora uzeti u obzir razumne i podržane informacije o tome u kojoj meri klimatski rizici već utiču ili se očekuje da će uticati na zajmoprimca tokom trajanja kredita pri merenju ECL.
Zajmodavci mogu morati da razmotre uticaje klimatskih rizika i sa portfeljskog, i sa perspektive pojedinačnog zajmoprimca. Klimatski rizici će različito uticati na svaki portfelj, u zavisnosti od faktora kao što su industrija, geografija i trajanje.
Uticaj fizičkih i rizika tranzicije na šire makroekonomsko okruženje, uključujući makroekonomske varijable kao što su BDP i stopa nezaposlenosti, teško je predvideti i zavisi od ozbiljnosti i vremena nastanka tih događaja. Očekuje se da će najznačajniji efekti klimatskih promena nastupiti na srednji do duži rok, što potencijalno ograničava današnji uticaj na ECL imajući u vidu relativno kratkoročno trajanje mnogih bankarskih portfelja kredita. Ipak, važno je pratiti brzinu i obim ovih pojava i razmotriti njihove moguće uticaje.
Kalibracija modela kreditnog rizika
Kako se s vremenom prikupljaju razumni i pouzdani kvantitativni podaci (npr. podaci o riziku od poplava), to će omogućiti kalibraciju modela kreditnog rizika kako bi se u obzir uzela korelacija klimatskih faktora rizika sa neizvršenjem obaveza i predviđenim neizvršenjem i njihovim uticajem na PD i LGD.
Izbegavanje dvostrukog računanja rizika
Investitori takođe sve više uključuju klimatske rizike u kreditne premije. Stoga je važno izbegavati dvostruko računanje rizika razmatranjem u kojoj meri su ti rizici već direktno ili indirektno uključeni kroz ulaze u ECL modele – npr. kreditne premije, PD, LGD i drugi faktori.
Objavljivanje informacija
Prema IFRS 7 Finansijski instrumenti: Objavljivanje informacija, kompanija je dužna da objavi kvalitativne i kvantitativne finansijske informacije koje omogućavaju korisnicima njenih finansijskih izveštaja da ocene:
prirodu i obim rizika koji proizilaze iz finansijskih instrumenata kojima je kompanija izložena na dan izveštavanja; i
kako ih je kompanija upravljala.
Opseg objavljivanja zavisi od izloženosti kompanije rizicima iz finansijskih instrumenata.
Objavljivanje informacija o klimatskim promenama postalo je u poslednjih nekoliko godina mnogo važnije za investitore i druge korisnike finansijskih izveštaja. Budući da politike kreditnog rizika zajmodavaca moraju uzeti u obzir uticaj klimatskih rizika na njihove portfelje i kako se ti rizici upravljaju, verovatno bi bilo relevantno da zajmodavci istaknu svoje politike kreditnog rizika i koncentracije kreditnog rizika u sektorima koji su više izloženi klimatskim rizicima.
U zavisnosti od značaja uticaja klimatskih rizika na ECL, možda je važno da zajmodavci objave:
značajne procene menadžmenta u oceni uticaja klimatskih rizika na ECL;
glavna područja ECL pogođena klimatskim rizicima (uzimajući u obzir doslednost gde je to prikladno sa klimatskim objavljivanjima u drugim delovima godišnjeg izveštaja), uključujući:
osnovu ulaza i pretpostavki;
kako su forward-looking informacije uključene u merenje ECL, uključujući uticaj na makroekonomske informacije;
promene u tehnikama procene ili značajnim pretpostavkama tokom izveštajnog perioda i razloge tih promena; i
ključna klimatska područja nesigurnosti procene koja utiču na ECL.
Aktivnosti koje menadžment treba da preduzme sada
Razmotrite da li:
merenje ECL adekvatno obuhvata tipove kupaca, industrije ili geografske oblasti koje su posebno pogođene ekonomskim efektima klimatskih promena, koje treba pratiti za bilo kakvo dalje ubrzanje promena povezano sa klimatskim rizikom;
ekonomski scenariji i/ili makroekonomski faktori treba da se prilagode za klimatske rizike;
rezultati modela treba da se prilagode na osnovu stručne kreditne procene;
rizici su dvostruko obračunati razmatranjem u kojoj meri su već uključeni direktno ili indirektno kroz ulaze u ECL modele kao što su kreditne premije, PD, LGD i drugi faktori;
politike kreditnog rizika i koncentracije kreditnog rizika treba da se istaknu za sektore koji su više izloženi klimatskim rizicima; i
su pružena jasna i značajna objavljivanja o značajnim procenama, pretpostavkama i ocenama koje su izvršene.
