Izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Pregled značajnijih izmena dat je u nastavku.

Rashodi banke po osnovu konverzije stambenih kredita u švajcarskim francima

Na teret rashoda banke priznaje se iznos umanjenja potraživanja u visini utvrđenoj u skladu sa zakonom kojim je uređena konverzija stambenih kredita u švajcarskim francima.

Ova izmena će se primenjivati počev od poreske prijave za 2019. godinu.

Poreski kredit po osnovu preostalog duga po stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima

Banka ima pravo na poreski kredit u visini od 2% od iznosa preostalog duga zajmoprimaca u skladu sa članom 4. stav 2. Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima (Zakon o konverziji). Shodno članu 4. stav 2. Zakona o konverziji preostali dug predstavlja iznos glavnice na dan konverzije uvećan za iznos dospele, a nenaplaćene redovne kamate na dan konverzije.

Banka ima pravo da koristi poreski kredit u dva uzastopna poreska perioda u iznosu od 50% poreskog kredita. Neiskorišćeni iznos poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina.

Posebnim pravilnikom će bliže biti uređeno pravo na ostvarivanje ovog poreskog kredita.

Izuzeće za investicione fondove

Rezidentni obveznici koji su osnovani shodno propisima kojima se uređuju investicioni fondovi ne utvrđuju kapitalni dobitak/gubitak u slučaju otuđenja nepokretnosti, udela, akcija i dugoročnih hartija od vrednosti, prava intelektualne svojine odnosno investicionih jedinica u smislu člana 27. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica. 

Prihodi koje investicioni fondovi ostvare po osnovu otuđenja gore navedene imovine se izuzimaju iz poreske osnovice.

Srazmerni poreski podsticaj – Desetogodišnji period se računa od prve godine u kojoj je ostvarena dobit pre oporezivanja

Precizirana je norma prema kojoj se poreski podsticaj po osnovu člana 50a Zakona o porezu na dobit pravnih lica koristi počev od prve godine u kojoj se ostvari dobit pre korišćenja poreskih gubitaka (uz ispunjenje ostalih predviđenih uslova za korišćenje srazmernog desetogodišnjeg poreskog oslobođenja).

Takođe, postojanje eventualnih kapitalnih dobitaka odnosno gubitaka ne utiče na početak perioda korišćenja poreskog podsticaja.

Pravo na poreski kredit po osnovu prihoda od usluga u drugoj državi

Poreskim obveznicima priznaje se pravo na poreski kredit po osnovu prihoda od usluga iz  druge države, na koje je u toj državi plaćen porez po odbitku. Poreski kredit se priznaje u iznosu plaćenog poreza u drugoj državi, a najviše do iznosa koji bi se dobio primenom poreske stope od 15% na osnovicu koja odgovara iznosu od 40% ostvarenih prihoda od usluga.

Podnošenje poreske prijave u slučaju prestanka poreskog konsolidovanja

Precizirano je da ukoliko se, nakon što je odobreno poresko konsolidovanje, povezano lice naknadno opredeli za pojedinačno oporezivanje pre isteka roka od 5 godina, sva povezana pravna lica su dužna da u poreskoj prijavi koja se podnosi za period u kojem su prestali uslovi za poresko konsolidovanje utvrde, kao i da srazmerno plate razliku na ime poreske privilegije koju su koristili.

Godišnji izveštaj (Country-by-Country Report)

Uvedena je obaveza sačinjavanja i podnošenja nadležnom poreskom organu Godišnjeg izveštaja o kontrolisanim transakcijama koje se odvijaju u okviru grupe.

Godišnji izveštaj podnosi samo krajnje matično pravno lice međunarodne grupe povezanih pravnih lica, poreski rezident Srbije, u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se sastavlja godišnji izveštaj.

Međunarodna grupa povezanih pravnih lica je grupa lica koja su međusobno povezana po osnovu vlasništva ili kontrole u smislu MRS, odnosno MSFI, i čiji je ukupni konsolidovani prihod najmanje 750 miliona evra na godišnjem nivou. Pored toga, neophodno je da najmanje jedno lice u grupi ima obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa MRS, odnosno MSFI, odnosno imalo bi tu obavezu kada bi se na regulisanom tržištu trgovalo akcijama tog lica, kao i da članice grupe podležu oporezivanju u najmanje dve poreske jurisdikcije (uključujući i stalnu poslovnu jedinicu).

Krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe smatra se pravno lice, članica međunarodne grupe, koje ima vlasništvo ili kontrolu nad jednim ili više pravnih lica koja stvara obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, odnosno imalo bi tu obavezu kada bi se na regulisanom tržištu trgovalo akcijama tog lica, kao i pod uslovom da ne postoji drugo pravno lice unutar međunarodne grupe koje ima vlasništvo ili kontrolu nad tim licem, i koje ima obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Posebnim pravilnikom će se bliže urediti uslovi i način podnošenja godišnjeg izveštaja.

KPMG podrška

KPMG poreski stručnjaci Vam stoje na raspolaganju za svu neophodnu asistenciju u vezi sa primenom novih odredbi Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja ili Vam je potrebna podrška naših poreskih stručnjaka, slobodno nam se obratite na tax@kpmg.rs