Mišljenje Ministarstva finansija u vezi naknade putnih troškova

Ministarstvo finansija je dana 1. februara 2019. godine izdalo mišljenje br. 011-00-12/2019-04 u kojem je iznet stav da se pravo na poresko oslobođenje za naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (propisano odredbama člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana), ne može ostvariti bez posedovanja verodostojne računovodstvene isprave. Pod verodostojnom računovodstvenom ispravom, između ostalog se podrazumevaju: račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl.

U ovom mišljenju Ministarstvo finansija se najpre osvrće na odredbe Zakona o računovodstvu, kojima se bliže uređuje koji se dokumenti mogu smatrati verodostojnom računovodstvenom ispravom na osnovu kojih se, u poslovnim knjigama, može vršiti knjiženje poslovnih promena. Takođe, Ministarstvo finansija ukazuje i na odredbe Zakona o porezu na dobit pravnih lica kojima je propisano da se na teret rashoda ne priznaju troškovi koji se ne mogu dokumentovati.

Konačno, u mišljenju se zaključuje da u slučaju kada poslodavac nema verodostojnu računovodstvenu ispravu, nadoknada troškova zaposlenom za odlazak i dolazak sa rada smatra se nedokumentovanim troškom u smislu člana 7a. tačka 1) Zakona o prezu na dobit pravnih lica. Shodno, na takvu naknadu troška ne primenjuje se oslobođenje od plaćanja poreza na dohodak građana propisano članom 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana, a koje predviđa da se porez ne plaća na naknade do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troskava prevoza, a najviše do 3.914 dinara mesečno.

Imajući u vidu da je mišljenje nedavno izdato, otvaraju se i neke nedoumice u pogledu njegove primene, npr. da li je internim aktima potrebno posebno urediti korišćenje sopstvenog vozila za dolazak i odlazak sa rada itd.

Dodatno, prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica primanja zaposlenog koja se, u smislu zakona kojim je uređeno oporezivanje dohotka građana, smatraju zaradom, priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćena. Shodno ovome, ako isplata u novcu zaposlenom na ime pokrića troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana računom (ali jeste izvodom banke, dokumentima koja prate isplatu preko blagajne itd.), te je oporeziva porezom na zarade u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, da li se ovakav trošak ipak priznaje za svrhe utvrđivanja poreza na dobit u poreskom periodu kada je izvršena isplata zaposlenom.