Narodna skupstina Srbije je ratifikovala Dodatni protokol 5 uz CEFTA Sporazum

Srbija je zajedno sa još 6 zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i UNMIK/Kosovo kao carinska teritorija u skladu sa Rezolucijom SB OUN br.1244) članica CEFTA sporazuma (Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi), prvog jedinstvenog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi.

Najvažnija dostignuća CEFTA sporazuma, koja su od posebnog interesa za poslovanje su: mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe, uvođenje postupne liberalizacije trgovine uslugama, obaveza izjednačavanja uslova za investiranja putem primene pravila STO i obezbeđivanje jednakog tretmana domaćih i stranih investitora iz Regiona, postepeno otvaranje tržišta javnih nabavki i jednak tretman domaćih i stranih dobavljača iz zemalja u Regionu, obezbeđenje zaštite prava intelektualne svojine u skladu sa međunarodnim standardima, poboljšanje mehanizma za rešavanje sporova do kojih dolazi u toku primene Sporazuma, obaveza pridržavanja pravila STO, bez obzira da li je zemlja članica ove organizacije ili nije.

Istovremeno, sve članice CEFTE koje su učesnice u procesu stabilizacije i pridruživanja uključene su u pan-evro-mediteransku zonu kumulacije porekla kroz Konvenciju o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe. Strane ugovornice Konvencije nisu ograničene Konvencijom da u bilateralnim sporazumima odstupe od Konvencije. Aneks 4 CEFTA sporazuma i Protokol o pravilima o poreklu se pozivaju na Konvenciju.

Nedavno, Narodna Skupština Srbije je ratifikovala Dodatni protokol 5 uz Sporazum o olakšavanju trgovine i izmene Odluke zajedničkog komiteta CEFTA sporazuma, u vezi sa Protokolom o definiciji pojma “proizvodi sa poreklom” i metode administrativne saradnje.

U skladu sa ovim Protokolom i njegovim aneksima, CEFTA strane će pojednostaviti inspekcije u vezi sa svim postupcima carinjenja i smanjiti formalnost u najvećoj mogućoj meri. Status “ovlašćenog privrednog subjekta” (OPS) odobrava svaka CEFTA strana u skladu sa nacionalnim programima ovlašćenih privrednih subjekata i priznaje se od strane drugih strana CEFTE.

Izmena Odluke zajedničkog komiteta CEFTA o primeni pune kumulacije predviđa da obrada ili prerada sprovedena u jednoj od CEFTA strana, smatra se obradom sprovedenom u bilo kojoj drugoj CEFTA strani kada se dobijeni proizvodi naknadno obrađuju ili prerađuju u određenoj strani. Kada su proizvodi sa poreklom, u skladu sa relevantnom odredbom, dobijeni u dve ili više određenih strana, smatra se da imaju CEFTA poreklo samo ako obrada ili prerada prevazilaze radnje iz člana 6. Prilog I prethodno pomenute Konvencije.

Zabrana povraćaja i oslobođenja od carine definisana u članu 14. stav 1 Priloga I Konvencije ne primenjuje se u bilateralnoj trgovini između CEFTA strana. CEFTA strane, EU, Farska ostrva, Island, Norveška, Švajcarska (uključujući Lihtenštajn) ili Turska mogu primenjivati institut povraćaja ili oslobođenja od carinskih dažbina ili dažbina sa istovetnim učinkom, koji se primenjuje na materijale bez porekla upotrebljene u proizvodnji proizvoda sa poreklom, pod uslovom da se između predmetnih strana primenjuje sporazum o preferencijalnoj trgovini i da su materijali i proizvodi stekli status robe sa poreklom primenom pravila o poreklu koja su identična pravilima iz Protokola o poreklu.

Odstupanja od pomenute Konvencije sadržana su u Aneksima Priloga II Konvencije.