Skip to main content

      Veštačka inteligencija podstiče preispitivanje jednog od ključnih pitanja u spajanjima i akvizicijama: šta čini konkurentsku prednost kompanije održivom i na koji način ta prednost utiče na vrednost preduzeća.

      Veštačka inteligencija menja način na koji investitori iz fondova privatnog kapitala i korporativni M&A timovi prepoznaju prilike za akvizicije, procenjuju konkurentnost ciljnih kompanija i pripremaju poslovanje za prodaju. Međutim, tradicionalni okviri za dubinsku analizu i postojeće pretpostavke o vrednovanju nisu osmišljeni tako da obuhvate sve veći uticaj veštačke inteligencije na buduće rezultate ciljne kompanije.

      Prema najnovijem KPMG M&A Pulse izveštaju (jun 2026), veštačka inteligencija postaje sve značajniji faktor u investicionim odlukama, ali još uvek ne postoji standardizovan način za procenu njenog uticaja na održivost konkurentske prednosti kompanija. U svetu u kojem veštačka inteligencija transformiše izvore poslovne vrednosti, uspeh M&A transakcija sve više zavisi od sposobnosti da se proceni koliko je konkurentska prednost ciljne kompanije zaista održiva na duži rok.

      Konkurentska održivost veštačke inteligencije predstavlja sposobnost kompanije da očuva svoju konkurentsku prednost i ekonomske prinose uprkos promenama koje veštačka inteligencija donosi u njenoj industriji. Za razliku od pitanja da li kompanija koristi veštačku inteligenciju, ovaj koncept se fokusira na to kako veštačka inteligencija utiče na njen dugoročni tržišni položaj i vrednost preduzeća.

      Veštačka inteligencija menja način na koji organizacije procenjuju kompanije

      78% M&A stručnjaka smatra da veštačka inteligencija menja kriterijume koje koriste prilikom procene transakcija.

      Organizacije sve češće procenjuju na koji način će veštačka inteligencija uticati na dugoročnu konkurentnost i vrednost ciljnih kompanija za akviziciju. Ipak, za mnoge organizacije takve procene i dalje predstavljaju samo jedan od dodatnih faktora u procesu odlučivanja, umesto pokretača suštinskog preispitivanja načina na koji se procenjuje vrednost preduzeća.

      Nalazi istraživanja KPMG M&A Pulse ukazuju na tržište koje prolazi kroz značajnu transformaciju. Uticaj veštačke inteligencije na održivost konkurentske prednosti ciljnih kompanija postao je važan faktor u M&A transakcijama, ali se njegov značaj razlikuje u zavisnosti od toga da li se posmatra izbor ciljne kompanije, procena otpornosti poslovnog modela ili procena vrednosti kompanije.

      S obzirom na to da veštačka inteligencija može značajno promeniti održivost konkurentske prednosti, samo dodavanje pitanja vezanih za veštačku inteligenciju u tradicionalne procese dubinske analize možda više nije dovoljno. Organizacije bi trebalo da razviju sistematičniji okvir za procenu načina na koji veštačka inteligencija može uticati na investicionu tezu na kojoj se zasniva vrednost ciljne kompanije.

      Veštačka inteligencija ne menja samo proces dubinske analize, već i samu investicionu tezu.

      Ne postoji jedinstven model za procenu održivosti konkurentske prednosti u eri veštačke inteligencije

      Kako veštačka inteligencija nastavlja da transformiše tržišta i menja ustaljene poslovne modele, organizacije se suočavaju sa novim izazovom: ne postoji opšteprihvaćeno mišljenje o tome šta kompaniju zaista čini otpornom i konkurentnom u eri veštačke inteligencije.

      Najnovije istraživanje KPMG M&A Pulse potvrđuje nedostatak konsenzusa po ovom pitanju. Iako se učesnici u M&A transakcijama uglavnom slažu da je održivost konkurentske prednosti u uslovima ubrzanog razvoja veštačke inteligencije važan faktor, znatno je manje saglasnosti oko toga koji elementi zaista stvaraju održivu i dugoročnu diferencijaciju na tržištu.

      Samo dve karakteristike imaju podršku većine učesnika u M&A transakcijama: regulatorne, usklađenosne ili bezbednosne barijere (55%) i duboka integracija u poslovne procese (52%).

      Van ova dva faktora, mišljenja se značajno razlikuju. Specifična stručnost u određenoj oblasti, podaci, arhitekture veštačke inteligencije, visoki troškovi prelaska na drugo rešenje i mrežni efekti prepoznaju se kao važni elementi, ali nijedan od njih nije univerzalno prihvaćen kao pokazatelj održivosti konkurentske prednosti u eri veštačke inteligencije.

      Nalazi istraživanja ukazuju na to da je procena održivosti konkurentske prednosti u eri veštačke inteligencije oblast koja se tek razvija, a ne već uspostavljen i standardizovan okvir za evaluaciju kompanija.

      Strateška implikacija

      Smanjenje rizika kroz dosledan pristup proceni održivosti konkurentske prednosti u eri veštačke inteligencije

      Nedostatak zajedničkog okvira za procenu može stvoriti rizike tokom celokupnog životnog ciklusa M&A transakcije. Kupci mogu procenjivati slične ciljne kompanije polazeći od potpuno različitih pretpostavki o održivosti njihove konkurentske pozicije, dok se prodavci mogu suočiti sa izazovom da jasno predstave sposobnosti zasnovane na veštačkoj inteligenciji koje će sve više uticati na vrednost preduzeća.

      Kako veštačka inteligencija postaje sve značajniji pokretač poslovne vrednosti, očekuje se da će dosledniji i strukturiraniji pristup proceni održivosti konkurentske prednosti postati ključan za kvalitet transakcija i poverenje investitora u investicione odluke.

      Veštačka inteligencija dostigla je prelomnu tačku u načinu na koji se kompanije analiziraju, ali još uvek ne i u okvirima na osnovu kojih se donose investicione odluke.

      Strukturiraniji pristup proceni održivosti konkurentske prednosti u eri veštačke inteligencije

      KPMG okvir za procenu održivosti konkurentske prednosti u eri veštačke inteligencije pruža strukturiran pristup za procenu ciljnih kompanija za akviziciju i kompanija koje se pripremaju za prodaju. Umesto da se fokusira isključivo na usvajanje veštačke inteligencije, ovaj okvir pomaže učesnicima u M&A transakcijama da procene na koji način veštačka inteligencija može promeniti investicionu tezu, održivost konkurentske prednosti i, na kraju, vrednost preduzeća.

      Okvir se zasniva na pet strateških dimenzija, od kojih je svaka podržana skupom dijagnostičkih pitanja koja timovima omogućavaju da procene kako veštačka inteligencija može ojačati ili ugroziti konkurentski položaj kompanije:

      • Rizik smanjenja prihoda: Procena da li bi veštačka inteligencija mogla da oslabi sposobnost kompanije da zadrži postojeći nivo cena, pretvori specijalizovana znanja i usluge u robu široke dostupnosti ili omogući klijentima da određene aktivnosti preuzmu unutar sopstvene organizacije. Trendovi u cenama i odobravanju popusta, stopa odliva klijenata, stope obnove ugovora i koncentracija prihoda mogu ukazati na nivo izloženosti ovom riziku. Naspram ovih rizika nalaze se zaštitni mehanizmi kompanije, kao što su duboka integracija u poslovne procese klijenata, visoki troškovi prelaska na alternativna rešenja i jedinstvena vrednost koju je teško replicirati. Zajedno, ovi faktori ukazuju na održivost budućih prihoda i sposobnost menadžmenta da ih zaštiti.

      • Rizik smanjenja profitabilnosti: Procena da li bi veštačka inteligencija mogla da izazove strukturni pritisak na profitabilnost usled rasta troškova računarskih resursa i infrastrukture, zavisnosti od eksternih pružalaca rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, koncentracije dobavljača ili troškova širenja poslovanja koje koristi veštačku inteligenciju. Razumevanje načina na koji ovi troškovi rastu zajedno sa poslovanjem, kao i procena mogućnosti za povećanje cena ili unapređenje efikasnosti, mogu pokazati da li će veštačka inteligencija narušiti ekonomsku održivost poslovnog modela ili kompanija raspolaže dovoljnim kapacitetima da dugoročno očuva profitne marže.

      • Rizik zaobilaženja poslovnog modela: Procena koliko lako veštačka inteligencija može omogućiti klijentima, konkurentima ili novim tržišnim učesnicima da reprodukuju, zaobiđu ili zamene osnovnu ponudu kompanije. Ovaj rizik treba posmatrati zajedno sa konkurentskim prednostima kompanije, poput vlasničkih podataka, regulatornih barijera, integracije u ključne poslovne procese, specijalizovanog stručnog znanja i mrežnih efekata. Analiza održivosti ovih prednosti u odnosu na konkurente koji koriste veštačku inteligenciju omogućava identifikovanje oblasti najveće izloženosti, ali i faktora koji i dalje štite tržišnu poziciju kompanije.

      • Rizik zastarelosti: Procena da li bi napredak u oblasti veštačke inteligencije mogao suštinski da promeni način na koji korisnici ostvaruju vrednost, čineći postojeće proizvode, korisničke interfejse ili modele isporuke manje relevantnim. Razlikovanje postepenih konkurentskih pretnji od strukturnih promena na tržištu, kao i procena njihovog vremenskog horizonta i ranih signala, omogućavaju sagledavanje stepena izloženosti riziku, ali i potencijala kompanije da se prilagodi promenama u očekivanjima korisnika i novim izvorima vrednosti.

      • Brzina konkurentske adaptacije: Procena sposobnosti organizacije da dovoljno brzo usvaja, implementira i unapređuje rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji kako bi očuvala svoju tržišnu diferencijaciju dok konkurenti ubrzavaju sopstvenu transformaciju. Kvalitet inženjerskih kadrova, dostupnost podataka, pristup kapitalu i dosadašnja uspešnost organizacije u sprovođenju promena, naročito u poređenju sa konkurencijom, mogu pokazati da li je kompanija pozicionirana da predvodi primenu veštačke inteligencije, da prati tržišne lidere ili da zaostane za konkurencijom.
      Preuzmite dokument

      Procena konkurentske održivosti u eri veštačke inteligencije

      Preuzmite dokument

      Strateška implikacija

      Od usvajanja veštačke inteligencije do stvaranja konkurentske prednosti zasnovane na veštačkoj inteligenciji

      Od usvajanja veštačke inteligencije do stvaranja konkurentske prednosti zasnovane na veštačkoj inteligenciji

      Mnogo je važnije kako veštačka inteligencija utiče na ekonomske pokretače poslovanja kompanije nego sama činjenica da li je kompanija usvojila rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji. Ključno pitanje je kako veštačka inteligencija menja njenu sposobnost određivanja cena, strukturu troškova, zadržavanje klijenata i održivost budućih novčanih tokova.

      Zbog toga se fokus dubinske analize pomera sa pitanja „Da li ciljna kompanija koristi veštačku inteligenciju?“ na pitanje „Da li veštačka inteligencija jača ili slabi ključne pokretače vrednosti ovog poslovanja?“

      Strukturiran i dosledan okvir omogućava učesnicima u M&A transakcijama da na isti način procenjuju različite ciljne kompanije i razlikuju situacije u kojima veštačka inteligencija stvara održivu konkurentsku prednost od onih u kojima kompaniju izlaže rizicima tržišnih poremećaja, smanjenja profitnih marži ili zamene postojećih proizvoda i usluga novim rešenjima.

      Pravilna primena ovakvog pristupa može doprineti kvalitetnijoj dubinskoj analizi, većem poverenju u procenu vrednosti kompanije i donošenju boljih investicionih odluka.

      Pretvaranje principa u praksu

      Razvoj okvira predstavlja tek prvi korak. Pravi izazov leži u njegovoj doslednoj primeni u procesu dubinske analize i donošenja investicionih odluka.

      Nalazi najnovijeg istraživanja KPMG M&A Pulse ukazuju na to da i dalje postoje značajne razlike u načinu na koji organizacije procenjuju održivost konkurentske prednosti u eri veštačke inteligencije. Iako se pojedini kriterijumi, poput regulatornih barijera, procenjuju gotovo podjednako često koliko se smatraju strateški važnim, drugi se analiziraju u meri koja ne odražava uvek njihov percipirani značaj.

      Za organizacije koje žele da unaprede kvalitet svojih M&A transakcija, ovaj nesklad predstavlja priliku za uspostavljanje strukturiranijeg i doslednijeg pristupa proceni faktora koji će u budućnosti sve više oblikovati konkurentsku poziciju i vrednost kompanija.

      Nalazi ukazuju na to da organizacije procenu održivosti konkurentske prednosti u eri veštačke inteligencije prilagođavaju pojedinačnim transakcijama, industrijama i timovima koji učestvuju u transakciji, umesto da primenjuju jedinstven i dosledan okvir za evaluaciju.

      Strateške implikacije

      Doslednost u proceni može doprineti doslednosti u donošenju investicionih odluka.

      Kako veštačka inteligencija postaje sve značajniji pokretač vrednosti preduzeća, organizacije koje primenjuju disciplinovan i ponovljiv okvir za procenu održivosti konkurentske prednosti biće u boljoj poziciji da unaprede kvalitet dubinske analize, povećaju pouzdanost procene vrednosti i, na kraju, ostvare bolje investicione rezultate.

      Kako veštačka inteligencija menja čitave industrije, konkurentsku prednost postaje sve teže proceniti, ali istovremeno i sve važnije pravilno proceniti. Prema našem mišljenju, najveću vrednost kroz M&A transakcije stvaraće organizacije koje sistematski identifikuju prilike, procenjuju rizike i testiraju dugoročnu održivost konkurentske prednosti ciljnih kompanija.

      Naredna konkurentska prednost u M&A transakcijama možda neće biti sama veštačka inteligencija. Mogla bi biti sposobnost da se njen uticaj proceni bolje od konkurencije.

      Metodologija

      Objavljen ranije ove godine, Globalni pregled M&A tržišta za 2026. godinu (2026 Global M&A Outlook) analizira ključna pitanja i trendove koji oblikuju M&A tržište, uključujući sve veći uticaj veštačke inteligencije na M&A transakcije. Ovo izdanje M&A Pulse istraživanja detaljnije razmatra ovu temu, analizirajući kako vodeći M&A stručnjaci procenjuju uticaj veštačke inteligencije na vrednost preduzeća, konkurentsku prednost i donošenje investicionih odluka.

       

      Istraživanje je sprovedeno u junu 2026. godine među 149 senior stručnjaka za M&A transakcije iz javno listiranih kompanija sa godišnjim prihodima većim od 100 miliona USD, iz 20 zemalja i jurisdikcija.

       

      Zastupljene zemlje: Australija (6), Brazil (5), Kanada (2), Kina (8), Francuska (9), Nemačka (19), Indija (14), Irska (1), Italija (14), Japan (5), Meksiko (1), Holandija (3), Saudijska Arabija (5), Singapur (2), Južna Afrika (4), Španija (7), Švajcarska (2), Ujedinjeno Kraljevstvo (12) i Sjedinjene Američke Države (30).