Na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja, dana 7. decembra 2018. godine, Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Predlog Carinskog zakona. Zakon je objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 95 od 8. decembra 2018. godine, stupio je na snagu 16. decembra 2018.godine, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno 16. juna 2019.godine.

Novi Carinski zakon donet je, između ostalog, i radi ispunjenja obaveze harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije u rokovima dogovorenim prilikom otvaranja za pregovore Poglavlja 29 – Carinska unija i usklađen je sa Union Customs Code – UCC („Official Journal of the EU“, no. 952/13). Privrednim subjektima koji posluju na teritoriji država članica EU i na teritoriji Srbije, harmonizovani propisi iz oblasti carine trebalo bi da omoguće obavljanje carinskih formalnosti na jedinstven način, uz što manje specifičnosti našeg sistema.

Novine koje donosi Carinski zakon

Elektronsko carinjenje: Bezpapirno poslovanje, elektronsko podnošenje deklaracija i njihova obrada, kao i razmena informacija između privrednih subjekata i carinskih organa elektronskim putem je osnovni postulat Zakona, iz koga proizilaze izmene u obavljanju carinskih formalnosti;

Donošenje odluka carinskih organa: Propisana je obavezna dodatna komunikacija između Carine i podnosioca zahteva kada je u pitanju donošenje odluke kojom se zahtev odbija. U tom slučaju carinski organi su dužni da pre donošenja odluke obaveste stranku o svom stavu i da joj ostave mogućnost da se o tome izjasni;

Nepreferencijalno poreklo: Omogućena je primena pravila o poreklu zemlje uvoza/odredišta prilikom izdavanja potvrde o srpskom poreklu robe;

Carinska osnovica: Pravilo po kome se prihvata transakcijska cena kao osnov za vrednovanje samo u slučaju da se radi o prvoj prodaji robe za izvoz u Srbiju više nije obavezno, pa se ovaj metod vrednovanja može primeniti i u slučaju kada je uvoznik kupac u nekoj transakciji koja je nastupila nakon izvoza. Ovim se stvara veća pouzdanost u postupanju carinskih organa prilikom određivanja metoda vrednovanja;

Obezbeđenje duga: Uvedene su dodatne olakšice za korišćenje zajedničkog obezbeđenja od strane lica koje ima status ovlašćenog privrednog subjekta, kome se pravo na korišćenje zajedničkog obezbeđenja u smanjenom iznosu odobrava bez dodatne provere ispunjenosti uslova;

Naknadna kontrola deklaracije: Sprovodi se samo po službenoj dužnosti, dok stranka ima pravo da zahteva izmenu deklaracije nakon puštanja robe samo izuzetno i to radi ispunjenja obaveza u vezi sa stavljanjem robe u određeni carinski postupak

Plaćanje kamate kod naknadno utvrđenog duga: Za carinski dug koji je utvrđen u postupku naknadne kontrole, naplaćivaće se zatezna kamata od dana kada je dug nastao do dana obaveštavanja o dugu, što je novina u odnosu na sadašnji sistem obračuna zatezne kamate po kome se zatezna kamata obračunava samo od dana obaveštavanja dužnika o dugu;

Ukidanje određenih postupaka: Ukida se postupak prerade pod carinskom kontrolom i postupak aktivnog oplemenjivanja u sistemu povraćaja;

Nova kategorizacija carinskih postupaka: Postupci sa ekonomskim dejstvom sada se definišu kao posebni postupci:

• postupci tranzita: spoljni i unutrašnji tranzit;
• postupci smeštaja: postupak carinskog skladištenja i slobodne zone;
• postupci oplemenjivanja: aktivno i pasivno oplemenjivanje;
• postupci posebne upotrebe: privremeni uvoz i upotreba u posebne svrhe.

Posebno ukazujemo da prelazne i završne odredbe Zakona predviđaju njegovu odloženu primenu, kao i obavezu donošenja podzakonskih propisa u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, što znači da bi ceo set carinskih propisa trebalo da počne da se primenjuje 16. juna 2019. godine. Međutim, odredbe st. 2. i 3. člana 281. Zakona ostavljaju mogućnost da njihovo stupanje na snagu bude odloženo i da se u tom slučaju primenjuju podzakonski propisi doneti na osnovu starog Carinskog zakona. Imajući u vidu kompleksnost podzakonske regulative, realno se može očekivati „kombinovana“ primena novog i starog sistema.

KPMG tim vam može pružiti podršku u prilagođavanju poslovnih procesa promenama carinskog sistema, proceni rizika u sprovođenju određenih procedura i izboru alternativnih rešenja koje predviđaju carinski propisi.

KPMG tim iz oblasti carinskog savetovanja stoji vam na raspolaganju za sva pitanja u vezi primene novog Carinskog zakona.

 

KPMG Poresko-pravno odeljenje

KPMG d.o.o. Beograd
Kraljice Natalije 11
Beograd, Srbija

Office: +381 11 20 50 500

tax@kpmg.rs