Biodiverzitet, odnosno biološka raznovrsnost, temelj je opstanka života na našoj planeti. Njegovo očuvanje nije samo etička obaveza, već predstavlja i ključan ekonomski i društveni interes. Naše svakodnevne aktivnosti, od proizvodnje hrane i lekova do regulacije klime, direktno zavise od zdravlja i stabilnosti ekosistema. Međunarodni dan biodiverziteta prilika je da se istakne da zaštita prirode nije pitanje isključivo opstanka biljaka i životinja, već je presudna i za budućnost čovečanstva.
Biodiverzitet, izražava se i kroz usluge ekosistema – koristi koje priroda pruža ljudima – koje se dele na četiri glavne kategorije: regulacione, snabdevačke, kulturne i potporne. Regulacione usluge obuhvataju prirodne procese kao što su regulacija klime, zaštita od poplava, prečišćavanje vode i oprašivanje biljaka.
- Snabdevačke usluge uključuju resurse koje ljudi koriste direktno, poput hrane, vode, lekovitih biljaka, drveta i genetskih resursa.
- Kulturne usluge odnose se na nematerijalne koristi koje ljudi ostvaruju kroz rekreaciju, estetske vrednosti, duhovna iskustva i obrazovanje o prirodi.
- Potporne usluge čine osnovu svih ostalih, jer obuhvataju procese kao što su formiranje zemljišta, kruženje hranljivih materija i očuvanje genetske raznovrsnosti.
Na globalnom nivou vodeću ulogu u zaštiti biodiverziteta ima Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (engl. Convention on Biological Diversity- CBD), usvojena 1992. godine na Samitu u Riju. Ciljevi ove konvencije su očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti, kao i pravedna raspodela koristi od genetskih resursa. Nedavno usvojeni Kunming-Montreal Globalni okvir za biodiverzitet (engl. Global Biodiversity Framework- GBF) dodatno naglašava ove ciljeve, postavljajući ambicioznu viziju za zaustavljanje i preokretanje globalnog gubitka biodiverziteta do 2030. godine. Ovaj okvir predviđa zaštitu najmanje 30% svetskih kopnenih i vodenih površina, smanjenje štetnih subvencija i povećanje finansiranja zaštite prirode.
U Evropi, Evropska unija je usvojila Strategiju biodiverziteta do 2030. godine, prepoznajući da je očuvanje prirode ključno za zdravlje, ekonomski rast i otpornost društva na klimatske promene. Strategija ima za cilj obnovu degradiranih ekosistema, postavljanje pravno obavezujućih ciljeva zaštite prirode, kao i integraciju mera očuvanja biodiverziteta u sve ekonomske sektore. Ovi ciljevi imaju poseban značaj za Srbiju u procesu pridruživanja EU, zahtevajući znatno unapređenje nacionalnih politika zaštite životne sredine.
Važnu regionalnu inicijativu predstavlja Karpatijska konvencija, čiji je Srbija potpisnik. Karpatski region spada među najvažnije evropske centre biodiverziteta, a ova konvencija okuplja zemlje regiona oko zajedničkog cilja očuvanja prirodnog nasleđa i održivog korišćenja resursa. Tokom nedavno održane sedme Konferencije strana Karpatijske konvencije u Beogradu, usvojen je Karpatijski okvir za biodiverzitet, kojim su postavljene jasne smernice za regionalnu saradnju u očuvanju prirode. Time je Srbija preuzela obavezu aktivnog učestvovanja u zaštiti ovog jedinstvenog ekološkog regiona.
Međutim, biodiverzitet nije ugrožen samo direktnim faktorima kao što su uništavanje staništa ili zagađenje. Sve izraženije pretnje predstavljaju klimatske promene, promene u korišćenju zemljišta, invazivne vrste i neodrživo korišćenje resursa. Upravljanje ovim rizicima je ključno za društveni i ekonomski razvoj, zahtevajući integrisani pristup koji uključuje procenu rizika, razvoj strategija mitigacije, kao i kontinuirano praćenje i prilagođavanje upravljačkih mera.
U ovom kontekstu poslovni sektor ima sve važniju ulogu. Sve veći broj kompanija shvata da njihovo poslovanje zavisi od zdravih ekosistema, a integracija mera zaštite prirode u poslovne strategije i investicione planove postaje ključan element korporativnog upravljanja održivošću.
Srbija raspolaže izuzetno bogatim biodiverzitetom. Iako zauzima samo 2% teritorije Evrope, ona predstavlja stanište gotovo tri četvrtine evropskih vrsta ptica i dve trećine evropskih vrsta sisara. Ipak, ovo prirodno bogatstvo je stalno ugroženo degradacijom staništa, nekontrolisanom eksploatacijom prirodnih resursa i uticajem klimatskih promena. Kao potpisnica CBD-a i Karpatijske konvencije, Srbija ima obavezu usvajanja i sprovođenja Nacionalne strategije i akcionog plana za zaštitu biodiverziteta (engl. National Biodiversity Strategies and Action Plans- NBSAP). Trenutno se razvija novi strateški okvir, usklađen sa globalnim (GBF) i evropskim ciljevima.
Jedan od najvećih izazova u Srbiji jeste nedostatak finansijskih sredstava i kapaciteta za efikasnu primenu politika zaštite prirode. Prema procenama, Srbiji su potrebne investicije od oko 15 milijardi evra za dostizanje evropskih standarda zaštite životne sredine. Zato je neophodno da država, civilno društvo, privatni sektor i međunarodne organizacije zajednički rade na obezbeđivanju finansijskih resursa i stručne podrške.
Za Srbiju, očuvanje biodiverziteta nije samo međunarodna obaveza već i strateška prilika za održivi razvoj. Međunarodni dan biodiverziteta je momenat kada jasno pokazujemo našu posvećenost zaštiti prirode i zajedničkoj budućnosti na planeti.
Home | Convention on Biological Diversity
Kunming-Montreal Global Biodiversity Framework