Prepoznajući postojanje povreda i kršenja ljudskih prava na radu ili u vezi sa radom, poput prinudnog rada, povreda prouzrokovanih neadekvatnim merama bezbednosti, uslovima rada kojima se narušava ljudsko dostojanstvo ili ugrožava zdravlje, kao i onih najtežih povreda poput smrti na radu, međunarodne organizacije, a među njima Ujedinjene nacije (UN), Međunarodna organizacija rada (ILO) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) tokom godina su pripremile niz preporuka za poboljšanje zaštite ljudskih prava na radu. Suštinski nedostatak ovih preporuka jeste njihov neobavezujući karakter, zbog čega nije uspostavljen jedinstveni sistem zaštite ljudskih prava na radu na globalnom nivou, već države imaju različite nivoe razvijenosti ovih sistema.
Države EU uglavnom imaju visoke standarde zaštite zaposlenih koje evropske kompanije moraju da poštuju u okviru svog poslovanja. Budući da evropske kompanije sarađuju sa kompanijama u drugim zemljama širom sveta, dovedena je u pitanje odgovornost koja se evropskim kompanijama može pripisati za eventualne povrede prava na radu zaposlenih u okviru onih kompanija sa kojima evropske kompanije posluju. Iz tog razloga donete su različite regulative na nivou EU kojima se ne samo uspostavlja obaveza odnosno odgovornost za poštovanje ljudskih prava svojih zaposlenih, već se ona širi duž celog lanca snabdevanja evropskih kompanija.
EU ESG regulativa i fokus na ljudska prava
ESG okvir EU obuhvata niz uredbi i direktiva koje su obavezujuće, ali i mnoštvo strategija i smernica koje upućuju na pravac u kom će se određena oblast ili sektor razvijati, a sadrži pravila, standarde i preporuke u vezi sa zaštitom životne sredine, društvenom odgovornosti i odgovornim upravljanjem. U ovom tekstu fokus je na „S“ aspektu EU ESG okvira, odnosno na odgovornosti kompanija prema zaposlenima u okviru svog lanca snabdevanja.
Među regulativom koja ima za cilj da obezbedi zaštitu ljudskih prava zaposlenih u okviru lanaca snabdevanja izdvajaju se Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (eng. Corporate Sustainability Reporting Directive - CSRD) i sa njom povezana Uredba Komisije o standardima za izveštavanje o održivosti (eng. European Sustainability Reporting Standards - ESRS), Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (eng. Corporate Sustainability Due Diligence Directive - CSDDD), Uredba o zabrani proizvoda nastalih prinudnim radom na tržištu EU (eng. Forced Labour Regulation - FLR), a za naše tržište značajan je i nemački Zakon o dužnoj pažnji (nem. Lieferkettensorgfaltspflichtengesetz - LkSG).
Tokom teksta će se koristiti termini lanac snabdevanja i lanac vrednosti budući da se oba nalaze u analiziranoj regulativi. Dok lanac snabdevanja podrazumeva sistem aktivnosti, procesa i aktera kroz sve faze pre nego što proizvod stigne do krajnjeg korisnika, lanac vrednosti, pored lanca snabdevanja kompanije, obuhvata i aktivnosti same kompanije, kao i njene poslovne odnose. Obaveze koje nalažu CSRD i CSDDD odnose se na ljudska prava zaposlenih duž lanca vrednosti kompanije. Obaveze koje nalaže LkSG odnose se na aktivnosti kompanije i njenih direktnih i indirektnih dobavljača, a obaveze iz FLR na lanac snabdevanja kompanije.
Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivost (CSRD) propisuje pravila za izveštavanje kompanija o održivosti, koje obuhvata sve tri komponente ESG, a predviđa i standarde po kojima su kompanije u obavezi da izveštavaju (ESRS). Direktiva je po prvi put uvela koncept dvostruke materijalnosti u nefinansijsko izveštavanje, što znači da su kompanije u obavezi da izveštavaju o zahtevima onih tema za koje su procenile da su značajne iz aspekta uticaja kompanije na životnu sredinu, društvo i odgovorno upravljanje, kao i iz ugla uticaja koje promene u ovoj oblasti mogu imati na poslovanje same kompanije.
U okviru ESRS standarda, ESRS S2 odnosi se na radnu snagu u okviru lanca vrednosti kompanije. Ovaj standard obuhvata pet zahteva za obelodanjivanjem o kojima kompanije moraju da izveštavaju ukoliko procene da je tema radnika u lancu vrednosti materijalna za njih:
- Politike koje se odnose na radnike duž lanca vrednosti
- Procesi za uključivanje radnika duž lanca vrednosti u kontekstu uticaja kompanije na njih
- Procesi za saniranje negativnih uticaja i kanali kroz koje radnici duž lanca vrednosti mogu da upute pritužbu
- Preduzimanje aktivnosti za materijalne uticaje na radnike duž lanca vrednosti, pristupi u upravljanju materijalnim rizicima i preuzimanje materijalnih prilika vezano za radnike duž lanca vrednosti, kao i efektivnost tih aktivnosti
- Ciljane vrednosti vezano za upravljanje materijalnim negativnim uticajima, unapređenje pozitivnih uticaja i upravljanje materijalnim rizicima i prilikama
Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD) obavezuje kompanije da vode računa, odnosno da „pridaju dužnu pažnju“ (due diligence) poštovanju ljudskih prava i životne sredine u okviru svojih lanaca vrednosti. To znači da su kompanije u obavezi da učine sve što je u njihovoj moći da ne dođe do povrede ljudskih prava u okviru aktivnosti njihovih poslovnih partnera, bilo da oni posluju u okviru ili izvan EU.
Na sličan način, nemački zakon o dužnoj pažnji (LkSG) obavezuje kompanije koje posluju u Nemačkoj da poštuju standarde u vezi sa društvenom odgovornosti i zaštitom životne sredine duž svog lanca snabdevanja. Ukoliko dođe do povrede odredbi, predviđeni su penali, a moguće je i isključivanje kompanije iz dodeljivanja javnih ugovora do tri godine. U slučaju vrlo ozbiljnih kršenja, moguć je i raskid poslovne saradnje između partnerskih kompanija.
Uredba o zabrani proizvoda nastalih prinudnim radom na tržištu EU (FLR) zabranjuje stavljanje na tržište EU, činjenje dostupnim na tržištu EU, kao i izvoz iz EU, onih proizvoda nastalih prinudnim radom, a sa ciljem doprinosa svetskoj borbi protiv prinudnog rada. Ona nalaže obavezu državama članicama da odrede jedno ili više nadležnih tela koja će biti odgovorna za ispunjavanje propisanih obaveza, a svako lice može prijaviti sumnju za postojanje prinudnog rada u odnosu na neki proizvod koji se nađe u EU. Nadležna tela će zajedno sa Komisijom sprovesti istragu i, po potrebi, za kompaniju ili lice koje je stavilo u promet te proizvode doneti zabranu da ih stavi na tržište ili će naložiti povlačenje tih proizvoda. Ova regulativa ne uspostavlja dodatnu obavezu za kompanije, već uvodi zabranu stavljanja proizvoda na tržište EU ukoliko je u bilo kom delu lanca snabdevanja za potrebe njegove proizvodnje ili proizvodnje nekog njegovog dela došlo do prinudnog rada.
Navedena regulativa pruža široki okvir zaštite ljudskih prava duž lanca snabdevanja kompanije, koji se ogleda u nalaganju obaveza kompaniji da uspostavi sistem redovnih procena rizika po ljudska prava i da izveštava o takvim procesima, kao i u uspostavljanju zabrane stavljanja na tržište EU proizvoda u čijoj proizvodnji je postojao prinudni rad. Na ovaj način, uspostavljena je odgovornost za kompanije u pogledu odnosa prema zaposlenima duž svog lanca snabdevanja.
Uticaj na kompanije u Srbiji
Kompanije u Srbiji nisu direktni obveznici EU ESG regulative prema evropskim nadležnim telima kao što je to slučaj sa kompanijama u EU. Međutim, one jesu obavezne prema svojim partnerima u EU da obelodane potrebne informacije, kao što je stanje u vezi sa poštovanjem prava svojih zaposlenih i zaposlenih u njihovim lancima snabdevanja.
Kako bi zadržale svoje evropske partnere, ukoliko oni procene da je pitanje zaposlenih duž lanca vrednosti materijalna tema, biće potrebno da kompanije u Srbiji, u okviru svog izveštaja o poslovanju izveštavaju i o temama u okviru standarda ESRS S2 (obaveza prema CSRD), kao i da odrede tela ili lica koja će biti zadužena za utvrđivanja rizika po ljudska prava, da uvedu interne procese provere postojanja rizika po ljudska prava u okviru svojih aktivnosti i duž svojih lanaca vrednosti, kao i da vode dokumentaciju u vezi sa tim i da o tome redovno izveštavaju (obaveza prema CSDDD i LkSG). Konačno, mogu da očekuju upite u vezi sa prinudnim radom u okviru svog poslovanja i duž svog lanca snabdevanja, ukoliko su deo lanca snabdevanja kompanija čiji se proizvodi stavljaju na tržište EU ili izvoze odatle (obaveza prema FLR).
Istraživanja pokazuju da su u pogledu navedene regulative posebno osetljivi sektori poljoprivreda, proizvodnja odeće i obuće, rudarstvo i građevinarstvo. Razlog je istorijsko postojanje najvećeg broja povreda na radu upravo u ovim sektorima. Kada govorimo o Srbiji, osim navedenih sektora, posebnu pažnju uspostavljanju ovih procesa trebalo bi da posvete i one delatnosti u okviru kojih se beleži najveći izvoz u EU, poput proizvodnje električne energije, eksploatacije nafte, trgovine na veliko i malo, kablovske telekomunikacije, vazdušnog prevoza putnika, proizvodnje i trgovine farmaceutskim proizvodima, kao i proizvodnje osvežavajućih pića, mineralne i ostale flaširane vode. Kompanije koje posluju u okviru ovih delatnosti mogu da očekuju da će od svojih evropskih partnera dobijati upite u vezi sa zaštitom ljudskih prava zaposlenih u okviru svog poslovanja i duž svog lanca snabdevanja, te bi trebalo da ovim procesima posvete odgovarajuću pažnju.
Ukoliko vam je potrebna više informacija ili podrška u ovim procesima, možete se obratiti našem timu konsultanata na advisory@kpmg.rs.
Autor: Lana Hadži Niković, Senior Associate, Advisory
