29. konferencija Ujedinjenih Nacija o Klimatskim promenama (COP29), održana u Bakuu, Azerbejdžan, pokazala je značajan napredak u globalnom klimatskom upravljanju. Samit je okupio svetske lidere i ključne aktere kako bi unapredili rešavanje klimatskih izazova, donoseći niz prelomnih odluka usmerenih na borbu protiv klimatske krize, a glavna tema je bila – climate funding.
Jedan od najvažnijih ishoda bio je pokretanje Baku Finance Goal-a, ambicioznog plana koji ima za cilj mobilizaciju 1.3 triliona dolara godišnje do 2035. godine, namenjenih za klimatske akcije u zemljama u razvoju. Prema ovom planu, razvijene zemlje trebale bi preuzeti vodeću ulogu u prikupljanju sredstava, osiguravajući najmanje 300 milijardi dolara godišnje. Ostatak finansiranja trebalo bi da bude dopunjen kroz kombinaciju javnih i privatnih izvora, uključujući multilateralne razvojne banke i bilateralne dogovore. Cilj je smanjiti klimatske nejednakosti ulaganjem u obnovljive izvore energije, prilagođavanje klimatskim promenama i otpornu infrastrukturu.
Jedan od ključnih zaključaka sa COP29 koji je naročito relevantan za Srbiju i region jeste operacionalizacija međunarodnih tržišta ugljen-dioksida, uz uvođenje sistema trgovine ugljeničnim kreditima (eng. carbon credits). Ovo otvara nove mogućnosti za srpske kompanije i organizacije da učestvuju u globalnim klimatskim inicijativama, smanjujući svoje emisije kroz međunarodnu saradnju i investicije u održive projekte.
Ključ održivog rasta privrede u Srbiji je priprema za učestvovanje u ovom sistemu, razvijanjem strategija za smanjenje emisija i identifikovanje prilika za korišćenje ugljeničnih kredita u skladu sa globalnim standardima. Takođe, omogućavanje pristupa međunarodnim fondovima za klimatske akcije, kao što je Fond za gubitke i štete (eng. Fund for responding to Loss and Damage), predstavlja priliku za dalji razvoj održivih inicijativa u Srbiji, kroz pomoć u identifikovanju i apliciranju za sredstva koja će biti potrebna za implementaciju klimatskih projekata.
Još jedan ključni segment iz COP29, Deklaracija o vodi za klimatsku akciju (eng. Declaration on water for climate action), takođe ima značajnu povezanost sa Srbijom. Gotovo 50 zemalja podržalo je deklaraciju, a dok Srbija nije među tim zemljama, svakako je bitno istaknuti ključnu ulogu vode u prilagođavanju klimatskim promenama i smanjenju rizika od katastrofa. Turizam, kao sektor privrede, je takođe dobio zasluženu pažnju, sa preko 50 zemalja koje su potpisale deklaraciju o usklađivanju turističkih praksi sa globalnim klimatskim ciljevima, naglašavajući smanjenje emisija i jačanje otpornosti zajednica koje zavise od ovog sektora.
Kao zemlja koja se suočava sa izazovima u upravljanju vodnim resursima i klimatskim promenama, Srbija može značajno profitirati od proaktivnih inicijativa koje se fokusiraju na jačanje otpornosti lokalnih zajednica i infrastrukture u sektoru vode.
Ono što nas svakako očekuje u bliskoj budućnosti kao zemlju koja je ratifikovala Pariski sporazum i usvojila ga na Narodnoj skupštini 2017. godine, je razvijanje strategije za održivo korišćenje voda i potencijalno uključivanje i ciljeva koji se tiču vode kao potrošnog i znamenitog resursa i u Nacionalne utvrđene doprinose (eng. Nationally Determined Contributions), potom i implementiranje projekata prilagođavanja klimatskim promenama i poboljšanje sposobnost prilagođavanja na klimatske ekstremne događaje.
Kroz angažman u oblastima kao što su održiva energija, adaptacija na klimatske promene i klimatske finansije, KPMG je razvio usluge koje mogu pomoći privredi da se pozicioniraju kao regionalni lideri u energetskoj tranziciji, istovremeno doprinosеći globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena. Povezujući globalne inicijative sa lokalnim potrebama, pravovremene konsultacije i delovanje može igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti koja je ekološki i ekonomski održiva, kako za Srbiju, tako i za globalnu zajednicu.