Ministarstvo finansija je objavilo nacrt Zakona o elektronskim otpremnicama i otvorilo javnu raspravu sa pozivom za dostavljanje komentara i predloga na nacrt.
Javna rasprava će trajati do 30. septembra 2024. godine.
Namera je da Zakon o elektronskim otpremnicama (Zakon) bude jednostavan i kratak, a da sva tehnička rešenja budu predmet podzakonskih akata.
Nacrti podzakonskih akata još uvek nisu raspoloživi, a njihovo donošenje se planira nakon stupanja na snagu Zakona. Rok nije definisan nacrtom.
Najznačajnije informacije su prikazane u nastavku.
Planirana primena Zakona
Zakon bi se primenjivao od 1. januara 2026. godine. Izuzetno, Zakon bi se primenjivao od 1. oktobra 2027. godine za sledeće obaveze :
- Obavezu slanja elektronske otpremnice gde su pošiljalac i primalac subjekti privatnog sektora
- Obavezu prevoznika da predstavi elektronsku otpremnicu u slučaju inspekcijskog nadzora
- Obavezu subjekta privatnog sektora da u slučaju kretanja dobara primi elektronsku otpremnicu.
Zakon bi se doneo u drugom kvartalu 2025. godine.
Predmet Zakona
Zakon bi uredio slanje, prijem, obradu, odbijanje, prihvatanje i predstavljanje elektronskih otpremnica u vezi sa kretanjem i inspekcijskim nadzorom kretanja dobara subjekata javnog sektora subjekata privatnog sektora, kao i druga pitanja koja su od značaja za elektronske otpremnice.
Odredbe Zakona se ne bi odnosile na fizička lica koja nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Obaveza slanja elektronske otpremnice
Prema Zakonu, obavezu slanja elektronske otpremnice ima subjekt privatnog sektora i subjekt javnog sektora po osnovu svakog kretanja dobara nad kojima ima pravo raspolaganja.
Subjekat javnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema imaju značenje kao što je definisano propisima o elektronskom fakturisanju.
Subjekat privatnog sektora je obveznik poreza na dodatu vrednost, kao i lice koje trguje akciznim proizvodima.
Dodatno, Zakonom su uređene i situacije u kojima ne postoji obaveza slanja elektronske otpremnice:
- Kretanje dobara koja se isporučuju preko prenosne, transportne i distributivne mreže, uključujući naročito vodu, električnu energiju, prirodni gas, energiju za grejanje, odnosno hlađenje i slično
- Kretanje dobara koje se smatra prometom na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju
- Kretanje dobara u okviru ispunjavanja ugovorne obaveze usmerene prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma
- Kretanja dobara u okviru nabavke, modernizacije i remonta vojnih i/ili bezbednosno osetljivih dobara, kao i sa njima povezanih kretanja dobara.
- Kretanja dobara koja podrazumevaju premeštanje sa jednog na drugo mesto u okviru jednog subjekta javnog sektora.
Za slanje, prijem, evidentiranje, obradu i čuvanje elektronskih otpremnica koristiće se informatičko-tehnološko rešenje kojim upravlja Centralni informacioni posrednik – nadležna jedinica u okviru Ministarstva finansija (sistem).
Pošiljalac elektronske otpremnice dužan je da pošalje elektronsku otpremnicu u skladu sa Zakonom najkasnije neposredno pre početka kretanja dobara.
Elektronska otpremnica
Nacrtom Zakona se definišu elementi elektronske otpremnice, pri čemu će se podzakonskim aktom bliže urediti ovo pitanje.
Primalac elektronske otpremnice dužan je izvrši potvrdu fizičkog prijema dobara na dan preuzimanja dobara ili najkasnije dva radna dana nakon otpočinjanja prijema dobara.
Primalac elektronske otpremnice proverava primljenu elektronsku otpremnicu i prihvata je ili odbija, u celosti ili delimično, u roku od osam dana od dana prijema elektronske otpremnice izdavanjem elektronske prijemnice.
Ukoliko je primalac elektronske otpremnice subjekt javnog sektora i ne pošalje elektronsku prijemnicu u propisanom roku, elektronska otpremnica će se smatrati prihvaćenom u celosti.
Kada je primalac elektronske otpremnice subjekt privatnog sektora i ne prihvati ili ne odbije elektronsku otpremnicu, elektronska otpremnica će se smatrati odbijenom u celosti.
Primalac elektronske otpremnice delimično prihvata, odnosno odbija primljenu elektronsku otpremnicu slanjem elektronske prijemnice preko sistema sa naznačenim odstupanjima ili drugim utvrđenim nedostacima, o čemu se pošiljalac elektronske otpremnice naknadno može saglasiti u roku od 30 dana od dana prispeća takve elektronske prijemnice, a u suprotnom će se smatrati da je u celosti odbio elektronsku prijemnicu.
Podzakonskim aktima će se urediti način i postupak slanja, storniranja, prijema i predstavljanja elektronskih otpremnica u okviru postupka inspekcijskog nadzora, način i postupak prihvatanja i odbijanja elektronskih otpremnica, slanja elektronske prijemnice, usaglašavanja preko sistema i način postupanja sa odbijenim elektronskim otpremnicama u sistemu, uslovi i način čuvanja elektronskih otpremnica i elektronskih prijemnica u sistemu, način obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine odštampanog spoljnog prikaza elektronskih otpremnica i elektronskih prijemnica, kao i uslovi i način predstavljanja elektronskih otpremnica na osnovu zahteva nadležnog organa.
Povreda obaveza propisanih Zakonom
Za povredu obaveza propisanih Zakonom predviđene su i novčane kazne. Novčane kazne se kreću u iznosu od 50.000 dinara do 2.000.000 dinara, u zavisnosti od toga koja obaveza je povređena, kao i koje lice je odgovorno za načinjenu povredu obaveze.
KPMG stručnjaci vam stoje na raspolaganju za bilo kakvo razjašnjenje ili podršku. Slobodno nas kontaktirajte na tax@kpmg.rs.
Za prethodna izdanja KPMG Poreskih vesti možete posetiti sledeću internet stranicu:
KPMG Poresko-pravno odeljenje
KPMG d.o.o. Beograd
Milutina Milankovića 1J
11 070 Beograd, Srbija
T: +381 11 20 50 500
F: +381 11 20 50 550
tax@kpmg.rs
