Protokol između Vlade Republike Srbije i Švaj-carskog Saveznog veća o izmeni Ugovora izme-đu Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Švajcar-skog Saveznog veća o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu (Protokol) je potpisan u Beogradu 19. septembra 2023. godine.
Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o potvrđivanju Protokola 27. oktobra 2023. godine, koji je objavljen u "Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 6/2023 od 31. oktobra 2023. godi-ne.
Napominjemo da se primena ovih izmena oče-kuje od 1. januara 2025. godine ukoliko Repu-blika Srbija primi diplomatsku notu kojom je nadležni organi Švajcarske obaveštavaju o okončanju postupaka predviđenih unutrašnjim zakonima Švajcarske za stupanje na snagu Protokola.
Odredbe Protokola se primenjuju u odnosu na:
- poreze na dohodak koji je ostvaren u po-reskoj godini koja počinje 1. januara 2025. ili posle 1. januara 2025. godine, i
- poreze na imovinu koja se poseduje u poreskoj godini koja počinje 1. januara 2025. godine ili posle 1. januara 2025. godine.
Izuzetno, odredbe Protokola koje se odnose na međunarodnu razmenu informacija, primenjuju se na informacije koje se odnose na poresku godi-nu koja počinje 1. januara 2025. godine ili posle 1. januara 2025.
Cilj zaključenja Protokola je:
- usaglašavanje sa rešenjima sadržanim u Multilateralnoj konvenciji za primenu me-ra koje se u cilju sprečavanja erozije po-reske osnovice i premeštanja dobiti od-nose na poreske ugovore i to, pre sve-ga, u delu tzv. minimalnih standarda koji se, prvenstveno, odnose na preambulu ugovora i sprečavanje zloupotrebe ugo-vora,
- propisivanje novih pravila za međuna-rodnu razmenu informacija, i
- pojašnjenje i preciziranje pojedinih reše-nja i pojmova iz ugovora.
Pregled značajnijih novina dat je u nastavku.
Nova pravila koja olakšavaju međunarodnu razmenu informacija u poreske svrhe
Predmet razmene informacija između nadležnih poreskih organa može biti informacija koja se odnosi na bilo koju vrstu poreza koju uvode i administriraju Srbija i Švajcarska.
Informacije koje se razmenjuju moraju imati kon-kretnu poresku svrhu, odnosno moraju biti rele-vantne za konkretni poreski postupak (npr. postupak utvrđivanja neprijavljenog dohotka) ili biti od značaja za sprečavanje ili otkrivanje me-đunarodne poreske evazije.
Omogućena razmena informacija koje pred-stavljaju bankarsku tajnu
Nadležni poreski organ kome je upućen zahtev za dostavljanje informacija ne može odbiti da dostavi konkretnu informaciju samo zato što tra-ženu informaciju poseduje banka ili druga finan-sijska institucija. Dakle, informacije koje posedu-je banka, primera radi podaci o prometu po te-kućim računima, mogu biti predmet razmene informacija bez ograničenja. Ovim izmenama se ukida restrikcija na razmenu informacija koje predstavljaju bankarsku tajnu (a kako je to bilo predviđeno u osnovnom tekstu ugovora).
Uskraćivanje pogodnosti iz ugovora – primena testa glavnog razloga
Nadležni poreski organ može uskratiti poreske pogodnosti iz ugovora, ukoliko se osnovano može zaključiti da je ostvarivanje poreske po-godnosti iz ugovora bio jedan od glavnih razloga određene transakcije ili aranžmana.
U suštini, reč je o meri protiv zloupotrebe pore-skih ugovora usmerenoj ka sprečavanju ponaša-nja poreskih obveznika koje je motivisano pre-vashodno ostvarivanjem pogodnosti koje pruža mreža poreskih ugovora konkretne jurisdikcije prilikom planiranja i sprovođenja određene tran-sakcije.
Primena švajcarskih pravila o minimalnom oporezivanju grupa velikih multinacionalnih preduzeća
U slučaju da švajcarski rezident ostvaruje doho-dak koja se može oporezovati u Srbiji, ne prime-njuju se pravila o poreskom izuzimanju u meri u kojoj švajcarska pravila o minimalnom oporezi-vanju grupa velikih multinacionalnih preduzeća nalažu dodatni porez u odnosu na stalnu poslov-nu jedinicu koja se nalazi u Srbiji.
Otuđenja udela u društvima sa ograničenom odgovornošću – predmet oporezivanja kapi-talnim dobitkom
Predmet oporezivanja kapitalnim dobitkom pred-stavlja i otuđenje udela u društvima sa ograniče-nom odgovornošću koja su osnovana u skladu sa srpskim zakonima, koja više od 50% svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretnosti koja se nalazi u Srbiji.
Na ovaj način, Protokolom su pored akcionar-skih društava obuhvaćena i društva sa ograniče-nom odgovornošću.
Rok za kontrolu dobiti koja se pripisuje stalnoj poslovnoj jedinici
Korekcija dobiti koja se pripisuje stalnoj poslov-noj jedinici preduzeća druge države ugovornice neće se vršiti posle pet godina od kraja poreske godine u kojoj se dobit mogla pripisati stalnoj poslovnoj jedinici.
Izuzetno, ova odredba ne važi u slučaju poreske utaje ili postojanja namere da se obaveza ne izvrši.
Za prethodna izdanja KPMG Poreskih vesti možete posetiti sledeću internet stranicu:
KPMG Poresko-pravno odeljenje
KPMG d.o.o. Beograd
Milutina Milankovića 1J
11 070 Beograd, Srbija
T: +381 11 20 50 500
F: +381 11 20 50 550
tax@kpmg.rs
