U susret 2024: Godina ESG regulativa

ESG teme postale su aktuelni trend u savremenom poslovanju, uz značajan podsticaj sve većeg broja regulatornih obaveza koje usmeravaju kompanije ka odgovornim poslovnim praksama. Tokom 2023. godine brojne regulative su već predstavljene, sa 2024. godinom kao godinom početka njihovih primena i najavom još ambicioznijih regulatornih okvira. U skladu sa ciljevima Zelenog dogovora, Evropska Unija nameće se kao pionir u implementaciji ESG regulativa, koje su primenjive i na brojne kompanije van EU.  U nastavku,  donosimo ključne regulative koje treba pratiti u 2024. godini.

CBAM

EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, poznatiji kao CBAM, stupio je na snagu u maju 2023. godine. Osnovni cilj CBAM-a je sprečavanje „curenja ugljenika“, postavljajući naknadu za ugrađeni sadržaj ugljenika određenih uvoza u EU, koja je jednaka ceni ugljenika plaćenoj za domaća dobra pod EU ETS sistemom. Ova pravila najpre će uticati na izvoznike karbonski intenzivnih dobara koji pripadaju industrijama cementa, aluminijuma, đubriva, gvožđa i čelika, hidrogena i električne energije, koje ujedno predstavljaju i 45% emisija od dobara pokrivenih EU ETS sektorom. Tranzicioni period zvanično je započeo 1. oktobra 2023. i traje do kraja 2025. godine, tokom koga su kompanije u obavezi da izveštavaju ugrađene emisija dobara koje izvoze u EU, bez obaveze za kupovinom CBAM sertifikata. Prvi rok za dostavljanje CBAM kvartalnog izveštaja je 31. januar.

CSRD

EU Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (Corporate Sustainability Reporting Directive- CSRD) stupila je na snagu u januaru 2023. godine, obavezujući preko 50.000 kompanija na obavezno ESG izveštavanje. Direktiva uključuje i kompanije van EU koje imaju podružnice koje posluju unutar EU ili se kotiraju na regulisanim EU tržištima, transformišući okvire nefinansijskog izveštavanja.

Jedna od ključnih implikacija CSRD direktive je uvođenje koncepta dvostruke materijalnosti i Evropskih standarda za izveštavanje o održivosti (ESRS) čiji je prvi nacrt objavljen. Kompanije pod direktivnom moraće da izveštavaju u skladu sa ESRS standardima, obelodanjujući više stotina metrika i ciljeva, što čini proces izveštavanja značajno kompleksnijim. Uspostavljanjem obavezne procene dvostruke materijalnosti, CSRD direktiva zahteva sagledavanje materijalnosti ekoloških i socijalnih tema sa strane kako finansijske materijalnosti, tako i materijalnosti uticaja. Kompanije će nova pravila početi da primenjuju 2024. za izveštaje objavljene 2025. godine. Brojni dobrovoljni standardi za izveštavanje, poput GRI standarda, već su objavili indekse interoperabilnosti sa novim ESRS standardima, kako bi pomogli kompanijama da usklade svoje trenutne prakse ESG izveštavanja sa predstojećim zahtevima.

CS3D

U februaru 2022. godine usvojen je predlog Direktive o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (engl. Corporate Sustainability Due Diligence Directive, CSDDD). Tokom 2024. očekuje se njeno stupanje na snagu, a kompanije u obavezi moraće da prate stroge zahteve za identifikaciju, sprečavanje i ublažavanje negativnih uticaja kompanije na životnu sredinu i ljudska prava. CS3D usmerava pažnju kako na sopstvene operacije, tako i na entitete koji su deo lanca snabdevanja kompanija obveznica. Sa stupanjem ove direktive na snagu, kompanije će biti u obavezi da razviju i primene planove preventivnih akcija, kao i da osiguraju da su njihovi poslovni modeli u skladu sa Pariskim sporazumom o klimatskim promenama.

Ovakav vid regulativa već se primenjuje u nekim od evropskih zemalja, poput nemačkog Zakona o dužnoj pažnji (Due Diligence) u lancu snabdevanja, koji je stupio na snagu 1. januara 2023. Ovaj zakon inicijalno se odnosio na kompanije koje posluju u Nemačkoj i koje imaju više od 3.000 radnika, dok se od 2024. opseg regulative širi i uključuje kompanije koje broje više od 1.000 radnika.  Kako bi bile usklađene sa zakonom, kompanije moraju da ispune određene zahteve due diligence-a, koji ima za cilj poboljšanje stanja ljudskih prava i ekoloških standarda duž globalnih lanaca snabdevanja. Pored obaveze za praćenjem i reagovanjem na prakse koje nisu u skladu sa navedenim smernicama, kompanije su u obavezi da prate poslovanje svojih dobavljača širom sveta. Samim tim, kompanije koje su u lancu snabdevanja kompanija pod regulativom, mogu da očekuju povećane zahteve za poboljšanjem održivih praksi i dostavljanjem informacija o ekoloških i socijalnim praksama koje preduzeće već praktikuje.

EU Uredba za ekodizajn održivih proizvoda

Krajem 2023. godine, Evropska Unija postigla je privremeni dogovor o novoj Uredbi za Ekodizajn održivih proizvoda (Ecodesign for Sustainable Products Regulation-ESPR). Ovo predstavlja jedan korak bliže ka njenom usvajanju i postizanju ambicioznih ciljeva Evropskog Zelenog dogovora. Donošenje direktive planirano je za 2024. godinu.

Nova uredba nadovezuje se na postojeću Uredbu o ekodizajnu i postavlja cilj redefinisanja načina na koji se proizvodi dizajniraju, proizvode, koriste i odlažu. U tom duhu, uredba predviđa postavljanje minimalnih kriterijuma koji se odnose na energetsku efikasnost, cirkularnost i sveukupno smanjenje ekološkog i klimatskog otiska proizvoda tokom čitavog životnog ciklusa.

Proizvođači u okviru EU i njihovi dobavljači, biće izloženi sve većem pritisku o izveštavanju o ugljeničnom i ekološkom otisku proizvoda i materijala, kao prvi korak sagledavanja uticaja i preduzimanja mera za njihovo smanjenje i održivo upravljanje uticajima proizvoda.

Brojne regulative tek dolaze

Na nacionalnom nivou, 2023. godine predstavljena je Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije do 2030, uz očekivanje donošenja mnogih podzakonskih akata Zakona o klimatskim promenama u 2024. godini.

Ove godine se očekuje i stupanje na snagu globalnog obavezujućeg pravnog sporazuma o zaustavljanju zagađena plastikom, poznatijeg kao Globalni sporazum o plastici, koji će zemlje potpisnice voditi kroz ograničavanje proizvodnje i upotrebe plastike. Na nivou Evropske Unije, očekuje se stupanje na snagu Zakona o obnovi prirode, koji će značajan fokus staviti na odgovorno upravljanje i očuvanje biodiverziteta i prirodnih ekosistema.

Uroš Milosavljević
Associate Partner, Risk Consulting
KPMG d.o.o. Beograd
E: umilosavljevic@kpmg.com
M: +381 60 2055 699

Nina Mihajlović
Senior Consultant, Consulting
KPMG d.o.o. Beograd
E: ninamihajlovic@kpmg.com
M: +381 60 2055 533

Jovan Šljivić
Senior Manager, Consulting
KPMG d.o.o. Beograd
E: jsljivic@kpmg.com
M: +381 60 2055 538