1. Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona
Narodna skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 26. novembra 2021. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona. Zakon je objavljen u „Sl. glasniku RS”, br. 118/21, a primenjuje se od 17. decembra 2021. godine.
U najvećem delu Zakon sadrži tehničke ispravke i terminološka preciziranja u pojedinim članovima Carinskog zakona.
Radi usaglašavanja sa odgovarajućim propisima Evropske unije izmenjeni su sledeći članovi Carinskog zakona:
— Član 17. stav 6, kojim se umesto dosadašnjeg roka za odlučivanje carinskog organa po zahtevu za zaštitu prava intelektualne svojine od 120 dana, primenjuje rok propisan zakonom koji uređuje opšti upravni postupak;
— Član 24, kojim je precizirano kada se odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja o svrstavanju robe (OOS) ili odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja o poreklu robe (OOP), a koje su prestale da važe, i dalje mogu koristiti;
— Član 90. stav 2. kojim je precizirano da se dužnik obaveštava o carinskom dugu u roku od 10 godina od dana nastanka duga, samo u slučajevima kada je dug nastao kao posledica krivičnog dela, ali ne kao posledica prekršaja;
— Član 109. je dopunjen, tako što je propisano da se carinski dug gasi i ako propust koji je doveo do nastanka carinskog duga nije imao značajan uticaj na pravilno sprovođenje privremenog smeštaja i ako taj propust nije predstavljao pokušaj prevare;
— Član 123. stav 5, kojim se propisuje koje podatke mora da sadrži carinska deklaracija ili deklaracija za privremeni smeštaj, ako su te deklaracije podnete umesto ulazne sažete deklaracije;
— Član 224a Carinskog zakona, koji propisuje potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za prerađene proizvode dobijene od robe koja je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja, ako se utvrdi da je ta roba popravljena ili izmenjena u državi ili carinskoj teritoriji van carinskog područja Republike Srbije sa kojom je Republika Srbija zaključila međunarodni sporazum kojim je predviđeno takvo oslobođenje. Ovo oslobođenje se ne primenjuje na proizvode dobijene od ekvivalentne robe;
— Čl. 129, 235 i 238, koji se odnose na rokove poništavanja deklaracije za privremeni smeštaj, izlazne sažete deklaracije i obaveštenje o ponovnom izvozu.
2. Uredba o usklađivanju Carinske tarife za 2022 godinu
Vlada Republike Srbije je 25. novembra 2021. godine usvojila Uredbu o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2022. godinu („Sl. glasnik RS “, br. 121/21, u daljem tekstu: Uredba CT2022).
Uredba CT2022 je doneta na osnovu Zakona o Carinskoj tarifi - člana 3. st. 8. i 9, kojim je propisano ovlašćenje Vladi da usklađuje nomenklaturu Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije, a u skladu sa obavezama preuzetim međunarodnim ugovorima, i obuhvata izmene, odnosno dopune naimenovanja, numeričkih oznaka i napomena, uključujući i napomene za tarifne stavove, kao i Osnovna pravila za primenjivanje Carinske tarife.
Uredba CT2022 pored nomenklature i desetocifrenih šifarskih oznaka obuhvata i stope, odnosno iznos carine utvrđene Zakonom o carinskoj tarifi i zaključenim sporazumima o slobodnoj trgovini, primenjene na usklađenu nomenklaturu. Uredbom se ne mogu menjati stope carine utvrđene Zakonom.
Harmonizovani sistem SCO (HS2022)
HS2022, svetski globalni standard za klasifikaciju robe u međunarodnoj trgovini, stupa na snagu 1. januara 2022.godine.
Izdanje HS nomenklature iz 2022. sa 351 setom amandmana obuhvata značajne izmene i to u sledećim sektorima:
— 77 u sektoru poljoprivrede;
— 58 u sektoru hemijskih proizvoda;
— 31 u drvnom sektoru;
— 21 u tekstilnom sektoru;
— 27 u sektoru osnovnih metala;
— 63 u sektoru mašina;
— 22 u sektoru transporta i
— 52 u nizu drugih sektora.
Izmene HS Konvencije su izvršene sa ciljem ažuriranja nomenklature harmonizovanog sistema, zbog potrebe označavanja proizvoda koji su važni za javno zdravlje i bezbednost, zaštitu društva i borbu protiv terorizma, označavanja robe koja se posebno kontroliše u skladu sa različitim međunarodnim konvencijama, kao i robe za koju postoje posebni trgovinski uslovi sa aspekta bezbednosti hrane i zaštite životne sredine.
Kombinovana nomenklatura EU (CN2022)
Amandmani HS 2022, transponovani u Kombinovanu nomenklaturu EU zahtevali su dalju podelu tarifnih oznaka na nivou od osam cifara, kako bi se omogućila identifikacija i klasifikacija novih proizvoda (Glava 24 - Duvan i duvanski proizvodi), implementiralo postepeno smanjenje stopa carina za proizvode informacionih tehnologija i olakšalo statističko praćenje specifične robe (npr. „ploče od vlakana i šperploče” iz Glave 44, određene „čelične cevi” iz Glave 73, „aluminijumske kompozitne ploče” iz Glave 76).
Uredba CT2022
U Uredbi CT2022 je izvršeno:
— usaglašavanja nacionalne nomenklature sa Harmonizovanim sistemom SCO (HS2022),
— usaglašavanja nacionalne nomenklature sa Kombinovanom nomenklaturom EU za 2022. godinu (CN2022),
— transparentno prenošenje preferencijalnih stopa u skladu sa važećim sporazumima o slobodnoj trgovini i
— usklađivanje u prevodu naimenovanja.
3. Odluka broj 1/2021 o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju - Prelazna pravila o poreklu
Savet za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije, usvojio je 6. decembra 2021. godine, Odluku broj 1/2021 o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno o zameni njegovog Protokola 3 o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom” i metodama administrativne saradnje.
U svrhu sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, paralelno se primenjuju:
— Prilog I i odgovarajuće odredbe Priloga II Regionalne Konvencije o pan-evro mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, kao i
— Pravila o poreklu koja se alternativno primenjuju gore navedenim pravilima, a koja su utvrđena u Prilogu A izmenjenog teksta Protokola 3 - Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje u okviru Odluke 1/2021 (Pravila za neobaveznu primenu između Strana ugovornica Regionalne konvencije o pan evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, do zaključenja i stupanja na snagu izmene PEM konvencije).
U skladu sa članom 2. Odluka stupa na snagu i primenjuje se od dana njenog usvajanja, počev od 6. decembra 2021. godine. Međutim, kako je za privremenu primenu međunarodnog sporazuma potrebno sprovođenje odgovarajuće procedure i pribavljanje saglasnosti Narodne skupštine, faktička primena alternativnih pravila se može očekivati tek po objavljivanju Odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Prelazna pravila se primenjuju dok izmena PEM Konvencije ne stupi na snagu, u trgovini između onih strana ugovornica koje se pozivaju na njih u svojim bilateralnim preferencijalnim trgovinskim sporazumima.
Osim sa EU, Republika Srbija je do sada ugovorila alternativnu primenu prelaznih pravila u trgovini sa članicama CEFTA i EFTA sporazuma.
KPMG stručnjaci vam stoje na raspolaganju za bilo kakvo razjašnjenje ili podršku. Slobodno nas kontaktirajte na tax@kpmg.rs
Za prethodna izdanja KPMG Poreskih vesti možete posetiti sledeću internet stranicu:
KPMG Poresko-pravno odeljenje
KPMG d.o.o. Beograd
Milutina Milankovića 1J
11 070 Beograd, Srbija
T: +381 11 20 50 500
F: +381 11 20 50 550
tax@kpmg.rs
