Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih zemalja članica, sa druge strane (Free Trade Agreement between the Republic of Serbia, on the one part and Euroasian Economic Union and its member states, on the other part, u daljem tekstu: EAEU sporazum), potpisan je 25. oktobra 2019. godine. Strane ugovornice EAEU sporazuma su: Srbija i države članice Evroazijske ekonomske unije (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija, u daljem tekstu: EAEU). 

Procedura ratifikacije EAEU sporazuma u svim ugovornim stranama završena je okončanjem nacionalne procedure od strane Jermenije, 12. aprila 2021. godine. Srbija je EAEU sporazum potvrdila još 24. februara 2020. godine, donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih zemalja članica, sa druge strane. Zakon je objavljen je u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori" br. 003 od 26. februara 2020. godine.

Zaključivanje i potpisivanje jedinstvenog sporazuma sa članicama EAEU bilo je uslovljeno promenama u pravnom okviru i funkcionisanju EAEU u pogledu prenošenja nadležnosti za vođenje spoljne ekonomske politike sa zemalja članica na zajednička tela te unije.

Tekst sporazuma sadrži nove odredbe bazirane na pravilima Svetske trgovinske organizacije (npr. odredbe o zaštitnim merama, antidampingu, tehničkim barijerama, rešavanju sporova i dr.), ali suštinska revizija preferencijalnih trgovinskih odnosa između ugovornih strana nije izvršena. Naime, sporazumom su, u najvećoj meri i uz određene korekcije, preuzete sada važeće međunarodne obaveze, dogovorene bilateralnim ugovorima zaključenim između Srbije i Rusije, Belorusije i Kazahstana, s tim što je zona slobodne trgovine proširena na nove članice EAEU, Kirgistan i Jermeniju, uz mogućnost njenog daljeg proširenja u slučaju pristupanja drugih zemalja EAEU.

Preferencijalni uvoz robe u Srbiju poreklom iz zemalja EAEU

EAEU sporazum predviđa liberalizaciju uvoza manjeg broja proizvoda (slavine, ventili za cevovode) koji se iz EAEU uvoze u Srbiju, dok se za pojedine vrsta sireva, alkoholnih pića i cigareta uvode preferencijalne tarifne kvote sa onim članicama EAEU sa kojima do sada ovi proizvodi nisu bili liberalizovani. Uvedene tarifne kvote odnose se i na nove članice EAEU.

Spisak proizvoda izuzetih od preferencijalne trgovine pri uvozu u Srbiju i lista roba koje su predmet tarifnih kvota dati su u Prilogu 1. sporazuma.

Preferencijalni uvoz robe u zemlje EAEU robe poreklom iz Srbije

U objedinjenim listama izuzetaka od režima slobodne trgovine, u odnosu na sada važeće liste izuzetaka u trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, izvršena je dodatna liberalizacija uvođenjem tarifnih kvota za:

• određene vrste sireva u količini od 400 tona godišnje,
• alkoholnih pića od vina, kljuka i komine u ukupnoj količini od 35.000 litara čistog alkohola  godišnje
• cigareta u količini od 2.000.000 hiljada komada godišnje

Spisak proizvoda izuzetih od preferencijalne trgovine i lista roba koje su predmet tarifnih kvota dat je u Prilogu 2 sporazuma.

Važno je napomenuti da EAEU sporazum ne sadrži odredbe o načinu raspodele kvota, pa ostaje na ugovornim stranama da u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom kvote dodeljuju automatski, po principu first come first serve, ili da nadležni organi zemlje uvoza sprovode proceduru donošenja dozvola za njihovo korišćenje.

Pravila o poreklu robe

Značajna novina u realizaciji prava na preferencijalni trgovinski režim odnosi se na ukidanje uslova direktnog plaćanja, što će omogućiti uvođenje posrednika u trgovini iz treće zemlje, pri čemu se proizvodi poreklom iz ugovorne strane mogu nesmetano uvoziti uz oslobođenje od plaćanja carine i kada se plaćanje ne vrši licu sa teritorije zemlje izvoza.

Ostala pravila o poreklu, data u Prilogu 3 EAEU sporazuma, nisu bitno menjana u odnosu na sada važeće uslove sticanja porekla, pa se i dalje proizvodima poreklom iz države ugovornice smatraju:

• proizvodi u potpunosti dobijeni ili proizvedeni u strani ugovornici,
• proizvodi proizvedeni na teritoriji strane ugovornice uz korišćenje materijala bez porekla čija   ukupna vrednost ne prelazi 50% vrednosti proizvoda koji se uvozi
• proizvodi proizvedeni u jednoj ili više ugovornih strana od materijala poreklom iz tih ugovornih strana (kumulacija porekla).

Poreklo proizvoda dokazuje se prilaganjem obrasca Forma CT- 2 ili deklaracije o poreklu, koju može izdati proizvođač, izvoznik ili pošiljalac za proizvode čija vrednost ne prelazi iznos od 5.000 EUR.

Sporazum predviđa i da se najkasnije u roku od dve godine od njegovog stupanja na snagu uvede Elektronski sistem sertifikacije i verifikacije porekla robe (ESSVP), čime će se ukinuti  obaveza podnošenja obrasca Forma CT- 2.

U postupku kontrole dokaza o poreklu novina je mogućnost uključivanje carinskih organa zemlje uvoza u postupak koji vrše organi zemlje izvoza, pod uslovima koji su dogovoreni u okviru saradnje nadležnih carinskih organa.

Stupanje na snagu EAEU sporazuma

EAEU sporazum će stupiti na snagu 60 dana od prijema poslednje notifikacije da su njegove potpisnice, u skladu sa nacionalnim propisima, završile procedure neophodne za ratifikaciju. To znači da možemo da očekujemo stupanje na snagu EAEU sporazuma krajem juna 2021. godine. Očekuje se da će Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije iskoristiti ovlašćenje dato Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora i da će datum početka primene EAEU sporazuma biti objavljen u „Sl. glasniku RS“. Pored toga, odgovarajuće izmene biće unete i u Uredbu o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2021. godinu.

Mreža sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije

Pored napred navedenih zemalja članica EAEU, mreža sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije trenutno obuhvata sledeće jurisdikcije:

• Evropsku uniju i njenih 27 država članica, na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju,
• Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku, na osnovu EFTA sporazuma,
• Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru i Kosovo*, na osnovu CEFTA sporazuma i
• Tursku, na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Republikom Turskom.
• Napominjemo da će se preferencijalna trgovina odvijati i sa Ujedinjenim Kraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske, na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini, čija se primena očekuje u maju 2021. godine.

Iz Srbije u svet

Koristeći srpsku mrežu sporazuma o slobodnoj trgovini, od sredine 2021. godine iz Srbije se može proizvoditi i izvoziti roba za tržište od preko 808 miliona** stanovnika uz korišćenje carinskih pogodnosti.

 

*Odnosi se na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija broj 1244 od 10. juna 1999. godine.
** Procena broja stanovnika je izvršena na osnovu podataka iz baze The World Factbook u aprilu 2021. godine (https://www.cia.gov/the-world-factbook).

KPMG stručnjaci vam stoje na raspolaganju za bilo kakvo razjašnjenje ili podršku. Slobodno nas kontaktirajte na tax@kpmg.rs

Za prethodna izdanja KPMG Poreskih vesti možete posetiti sledeću internet stranicu:

KPMG Poreske vesti

KPMG Poresko-pravno odeljenje

KPMG d.o.o. Beograd
Milutina Milankovića 1J
11 000 Beograd, Srbija
T: +381 11 20 50 500
F: +381 11 20 50 550
tax@kpmg.rs

home.kpmg/rs