Poslujete u Evropskoj uniji i Srbiji?

Carinski propisi Srbije su harmonizovani sa EU regulativom, ali da li se carinske formalnosti odvijaju na isti način?

Imajte u vidu da Srbija nije članica EU i da vaše poslovanje u Srbiji ne može da se obavlja na isti način kao na unutrašnjem tržištu.

Primer: Kada se prodavac i kupac nalaze u dve različite zemlje članice EU, transport robe preko carinske teritorije Srbije mora da se odvije pod carinskim nadzorom. Ako se transport odvija u sistemu unutrašnjeg tranzita, podnosi se carinska deklaracije T2, pri čemu roba neće izgubiti svoj carinski status kao roba Unije. Međutim, ako se iz logističkih ili drugih razloga roba zadržava u Srbiji u privremenom smeštaju, tranzitni postupak mora da se odvija u sistemu spoljnog tranzita, a postupak dokazivanja njenog carinskog statusa u zemlji odredišta je nešto složeniji nego u prvom slučaju.

Imajte u vidu da IT podrška carinskim procedurama nije u potpunosti razvijena.

Primer: Deklaracija za privremeni smeštaj robe u Srbiji ne može da se podnese u elektronskom obliku. Zbog toga se kretanje robe između dva prostora za privremeni smeštaj, za razliku od EU, u Srbiji odvija u postupku tranzita.

Imate Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju izdato u Evropskoj uniji, da li možete da ga koristite u Srbiji?

Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju izdato u EU ne može da se koristi u Srbiji. Da bi bili potpuno sigurni u pravilno svrstavanje robe koju uvozite, potrebno vam je OOS izdato od Uprave carina Srbije.

Zahtev za donošenje odluke koja se odnosi na obavezujuće obaveštenje podnosi se u skladu sa čl. 19. do 21. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima, na obrascu propisanom Prilogom 1 Uredbe.

Napomena: Kao i članice EU i Srbija je potpisnica Konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe (HS Konvencija). Pored toga, Srbija svake godine donosi Uredbu o usklađivanju nomenklature Carinske tarife, kojom preuzima evropsku nomenklaturu na nivou od osam cifara (CN). Međutim, u Srbiji su obavezne za primenu odluke i mišljenja o svrstavanju, koje je donela Svetska carinska organizacija, kao i  HS Komentar i njegove izmene, dok u EU oni nemaju status obavezujućih pravnih akata.

Platili ste carinu u EU na materijale koji će se koristiti u postupku aktivnog oplemenjivanja u Srbiji, da li morate i u Srbiji da platite carinu na te materijale?

Plaćanjem dažbina u EU, roba stiče carinski status robe Unije, ali ne stiče poreklo EU. Stoga se u slučaju da proizvod dobijen u procesu prerade u Srbiji ostaje na tržištu Srbije, vrši naplata carine i drugih uvoznih dažbina, pri čemu se ne uzima u obzir činjenica da su dažbine naplaćene u EU.

Napomena: Ako se proizvodi dobijeni u procesu proizvodnje u Srbiji ponovo izvoze u inostranstvo, naplata dažbina na materijale koji se koriste u postupku prerade zavisi od krajnje destinacije tih proizvoda. Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, sa članicama EFTA i CEFTA sporazuma, sa Ruskom Federacijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom, koji joj omogućavaju preferencijalni pristup tim tržištima. Pravila o sticanju statusa robe poreklom iz Srbije su različita, tako da neki sporazumi zahtevaju naplatu dažbina na materijale bez porekla, dok drugi ne postavljaju ovaj uslov.  

Imate AEO sertifikat dobijen u Evropskoj uniji, da li možete da ga koristite u Srbiji?

Srbija nema sporazum sa EU o međusobnom priznavanju AEO sertifikata, pa se sertifikat dobijen u EU ne može koristiti u Srbiji.

Kriterijumi za odobravanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta propisani su članom 28. Carinskog zakona i čl. 25. do 33. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima, a obrazac zahteva za status AEO dat je u Prilogu 4 te uredbe. 

Planirate da se bavite elektronskom trgovinom u Srbiji?

Elektronska trgovina u Srbiji nije podržana carinskim olakšicama na isti način kao u EU. Pored limita od 50 EUR do koga se pošiljka smatra robom male vrednosti, dodatni uslov za korišćenje povlastice, koji kumulativno mora biti ispunjen, je da se  ne radi o robi komercijalne prirode, što znatno sužava krug potencijalnih korisnika carinskog oslobođenja.

Deklarišete robu unosom podataka u vaš operativni sistem?

Zbog nedostatka adekvatne IT podrške, podnošenje carinske deklaracije evidentiranjem podataka u poslovnim knjigama nije u širokoj u primeni i vezano je za status ovlašćenog primaoca, odnosno ovlašćenog pošiljaoca robe. Novi Carinski zakon odobrenje za „kućno carinjenje“ uslovljava posedovanjem statusa AEO za carinska pojednostavljenja.

Redovno podnošenje pojednostavljene deklaracije, na propisanom obrascu ili evidentiranjem u poslovnim knjigama deklaranta, mora da bude odobreno od strane carinskog organa. Uslovi za odobravanje pojednostavljenog deklarisanja propisani su čl. 227. do 230. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima.

Poslujete sa povezanim licem u inostranstvu i Poreskoj upravi podnosite godišnji izveštaj o transfernim cenama. Niste sigurni kakve obaveze imate u odnosu na Carinu?

Izveštaj o transfernim cenama može carinskom organu da posluži kao osnov za proveru okolnosti pod kojima se odvijala prodaja robe, odnosno ocenu da li je povezanost kupca i prodavca uticala na cenu. Ukoliko carinski organ u postupku naknadne kontrole utvrdi da je na deklarisanu vrednost uticala povezanost lica u transakciji, doneće odluku kojom se carinska vrednost robe utvrđuje nekim od alternativnih metoda vrednovanja. O mogućim promenama transfernih cena trebalo bi voditi računa pri svakom uvozu robe koji se vrši na osnovu transakcije povezanih lica i, ako je potrebno, podatke o vrednosti prijavljivati kao privremene.

Pogrešno ste popunili carinsku deklaraciju i želite da je izmenite. Niste sigurni da li vam novi Carinski zakon to omogućava?

Za razliku od Carinskog zakona iz 2010. godine, novi Carinski zakon daje pravo samo carinskim organima da pokreću i vode postupak naknadne kontrole deklaracije. Ipak, deklarantu ostaje mogućnost da u roku od tri godine zahteva izmenu deklaracije, kako bi ispunio obaveze u vezi sa stavljanjem robe u određeni carinski postupak. Iako je ova mogućnost izuzetak od pravila da se izmena deklaracije vrši pre puštanja robe, trebalo bi je koristiti uvek kada se uoče greške u podnetoj deklaraciji, kako bi se izbegle posledice donošenja odluka u postupku naknadne kontrole.